Bivši glavnokomandujući američke vojske u Evropi Ben Hodžis predložio je “novi pristup” rešavanju kosovskog pitanja.
“Novi pristup” podrazumeva glavnu ulogu SAD u pregovorima, posvećenost po ugledu na Dejton, pa i uključenje novog glavnog pregovarača, poput Ričarda Holbruka, rekao je Hodžis.
Hodžis je ovaj predlog izneo u blogu pod naslovom “Novi pristup Srbiji i Kosovu” i objasnio da to podrazumeva pokretanje “snažne i koordinisane inicijative”, koju bi predvodile SAD, u saradnji sa EU i NATO, a sa ciljem da se osiguraju uslovi da Beograd i Priština dođu do konsenzusa o konačnim odnosima.
Govoreći o ulozi Amerike, on kaže da bi ona mogla da ostvari odlučan uticaj u regionu, ukoliko se primeni sveobuhvatan strateški pristup (dobro integrisan sa naporima EU i NATO-a), koji otvara politički prostor za dvojicu lidera, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, štiti ih od unutrašnjih i spoljnih pritisaka i nudi nadu u mogućnost postizanja veoma teških, ali neophodnih kompromisa. . .
“Ali, to će biti moguće jedino ako pokažemo isti stepen posvećenosti kao prilikom vođenja pregovora o Mirovnom sporazumu u Dejtonu, pre angažovanja snaga IFOR-a i SFOR-a, što je konačno dovelo do nesavršenog, ali održivog mira na Zapadnom Balkanu”, uveren je on.
Za uspeh u svemu tome Zapadu je, zaključuje Hodžis, potreban i visoki diplomata koji bi vodio „diplomatiju posredovanja”, poput Ričarda Holbruka.
Za uspeh ove inicijative je, prema njegovom mišljenju, potrebno ispuniti tri ključna uslova, a na prvo mesto stavlja neophodnost da se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku privremenih institucija u Prištini Hašimu Tačiju obezbedi dovoljno prostora za pregovaranje i traganje za kompromisom, bez nametanja ograničenja sa Zapada.
Hodžis posebno upozorava da se Zapad mora uzdržati od daljeg “pridikovanja” Vučiću i Tačiju.
Zapad treba, kako kaže, u vremenima obnovljenog nadmetanja velikih sila, da iskoristi svoj pozitivan uticaj u regionu, da brani temeljna načela i prihvaćene vrednosti, jer, kaže Hodžis, ako nastane vakuum, Rusi i Kinezi će ga iskoristiti, iako priča koju Zapad može da ponudi sadrži bolja rešenja.
“Moramo im pružiti nadu… Integracija sa zapadnim zemljama mora izgledati kao dostižan cilj, sa opipljivim ekonomskim koristima… to će obojici predsednika omogućiti da potisnu one grupe unutar svojih redova koje ne vide nikakvu korist od integracije sa Zapadom. Sjedinjene Države, NATO i Evropska unija to mogu učiniti”, uveren je Hodžis.
Kao drugi uslov, Hodžis govori o tome da treba uzeti u obzir lokalna rešenja i navodi primer dogovora između Grčke i Severne Makedonije.
Priznaje da je sukob Srbije i Kosova drugačija vrsta situacije i da će možda njegovo rešavanje biti teže.
“Ali, pružimo predsednicima Vučiću i Tačiju šansu da demonstriraju istu vrstu hrabrosti i državništva, tako što ćemo im dozvoliti da sami dođu do željenog rešenja… oni su ti koji će morati da žive sa njegovim posledicama”, predlaže on.
Kao treći uslov ističe da su predsedniku Aleksandru Vučiću potrebne strateške opcije za Srbiju – da postane odgovoran i stabilizujući faktor u regionu, tako što će doći do miroljubivog sporazuma sa Kosovom, a ne opcije poput stvaranja nove Kube ili Venecuele u jugoistočnoj Evropi ili satelitske države koja je vezana samo za Kremlj.
Obrazlažući zašto je sve to teško, Hodžis navodi da se predsednik Vučić nalazi pod ogromnim pritiskom iz zemlje, kao i iz Rusije.
U tom kontesktu navodi takse Prištine koje su, kako smatra, potkopale njegovu pregovaračku poziciju, kao i to što ga je kritikovalo sveštenstvo SPC.
Kad je reč o Rusiji, on navodi da je glavni izvor uticaja na Srbiju bila njena potreba da osigura podršku Moskve u Savetu bezbednosti UN nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost.
“Kremlj je toga, naravno, svestan i nema interesa da se ova situacija razreši”, kaže Hodžis i tvrdi da Moskva često zaobilazi Vučića i vrši pritisak na njega preko sveštenstva, marginalnih sindikata aktivnog sastava policije i vojske i drugih faktora koji smatraju da će biti na gubitku ukoliko Srbija formalno prizna nezavisnost Kosova.
Kako navodi Hodžis, i Tači se suočava sa sličnim izazovima, jer frustracije navode neke političke grupacije na Kosovu da zahtevaju agresivniji stav prema Srbiji ili zajednicu sa Albanijom.
Međutim, kako ističe, Vučić i Tači su u nekoliko poslednjih meseci demonstrirali svoje “državničke kvalitete”, pokušavajući da pronađu rešenje za situaciju koja Zapadu izgleda nerešivo.
“Sve to potvrđuje činjenicu da je obojici lidera neophodna podrška Zapada”, kaže Hodžis.
On podseća da samit u Berlinu nije imao uspeha, ali ističe da je srpska delegacija pokazala zrelost i državničko držanje, što, kaže on, možda nudi neku nadu za predstojeći julski Pariski samit.
Hodžis ukazuje i da bi uskoro mogle da se ukažu prilike da se proizvedu novi podsticaji za iznalaženje rešenja – Evropski savet, uz podršku nove EK, mogao bi da obnovi nade za članstvo Srbije i Kosova u EU, ukoliko se ostvari dovoljan napredak ka ispunjavanju EU standarda.
“NATO bi takođe mogao iskoristiti predstojeći Samit u Londonu da potvrdi značaj misije KFOR-a. NATO ima podršku u tom pogledu, budući da su obe vojske pod vođstvom oficira koji razumeju i poštuju Zapad i shvataju da NATO nije pretnja, već garant stabilnosti”, stav je Hodžisa.
Hodžis smatra zato da Misija NATO na Kosovu treba da bude sačuvana, a takođe bi trebalo podsticati širu saradnju NATO-a sa oružanim snagama Srbije, kao i proces efikasne tranzicije formiranih oružanih snaga Kosova.
On je ovaj blog napisao, kako navodi, za Alfen grupu, koju je nedavno osnovala grupa vodećih svetskih stručnjaka za geopolitička i bezbednosna pitanja.
Grupa će se baviti budućnošću transatlantskih odnosa i bezbednosti i odbrane Evrope na proaktivan način.
