“Zaustavite Reuters!”, uzviknuo je jedan od komunističkih funkcionera sa Kosova davne 1981. godine, kada je shvatio da je britanska novinska agencija objavila vest o protestima na kojima su kosovski Albanci tražili da Kosovo postane sedma republika tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. I baš kao u ovoj anegdoti iz vremena cenzure svega što se nije dopadalo partijskim drugovima, šefica nemačke vladajuće Hrišćansko-demokratske unije Annegret Kramp-Karrenbauer u pokušaju da opravda slab izborni rezultat skoro da je izgovorila: “Zaustavite Youtube!”
Dovodeći na izvestan način u pitanje pravo uticajnih youtubera da u završnici kampanje kritikuju etablirane stranke, moguća naslednica kancelarke Angele Merkel samo je pogoršala medijsko-političku buru i dokazala da, zapravo, ne razume suštinu zašto su velike stranke podbacile, a Zeleni ojačali. Nisu još bili ni prebrojani svi glasovi na izborima za poslanike Evropskog parlamenta, a u Nemačkoj su krenula da pljušte izgovori. I to, pre svega, od vladajućih stranaka – demohrišćanskog bloka (Hrišćansko-demokratska unija – Hrišćansko-socijalna unija) i Socijaldemokratske partije Nemačke – koje su osvojile manje od očekivanog. Za CDU-CSU je glasalo 28,9 odsto izašlih birača, a za SPD tek 15,8 procenata.
Međutim, za razliku od prethodnih saveznih i nekoliko pokrajinskih izbora u Nemačkoj, desničarski populisti iz Alternative za Nemačku nisu profitirali od nezadovoljstva glasača vladajućih stranaka. Naprotiv, ovi evropski izbori su pokazali da na nivou cele Nemačke antiimigrantska i ksenofobna retorika ne može više da donese dodatne glasove, već da su pitanje zaštite životne sredine od klimatskih promena te socijalnih prava glavne teme koje tište građane. Upravo na tim temama su Zeleni zasnovali svoju kampanju za EP i osvojili čak 20,5 odsto glasova, postavši druga stranka po snazi u Nemačkoj.
Migracije samo izgovor za neuspjeh
Tako su, u odnosu na nemačke savezne izbore 2017. godine, Zeleni privukli bezmalo šest miliona “tuđih” birača ili apstinenata. U tabor Zelenih je najviše prešlo birača SPD-a, njih oko milion i po, potom 1,24 miliona birača CDU-CSU, kao i oko 700.000 Levice, oko 490.000 liberala, ali i čak oko 730.000 apstinenata na izborima pre dve godine. I dok su u SPD-u, čini se, stoički pretrpeli porez, okrenuvši se tome da moraju nešto da menjaju u svojim redovima, CDU-CSU je krenula u izgovore i optuživanje drugih.
Najpre je kandidat Evropske narodne partije i član CSU-a Manfred Weber istakao da su ilegalne migracije bile bez premca najvažija tema za građane Evropske unije, obećavajući jačanje Agencije za kontrolu granica Frontex. Međutim, kada je reč o Nemcima, to uopšte nije tako, budući da je samo oko 340.000 nekadašnjih birača CDU-CSU prešlo ka AfD-u, što je manje od oko 430.000 birača ovog bloka koji su umrli u poslednje dve godine. Zapravo, lavovski deo izgubljenih birača demohrišćana je otišao u tabor Zelenih (1.240.000), ili u apstinenciju od glasanja (čak 3.190.000). Dakle, migracije su samo izgovor za neuspeh.
Ali, u izgovorima je CDU ipak bio mnogo “jači”. Doduše, svaki pokušaj rukovodstva stranke da, zapravo, pokaže građanima da greška nije u njima dovela je proteklih deset dana do sve veće medijske prašine, koja i dalje upada u oči građanima. Sve je počelo pre deset dana, kada je jedan od najpoznatijih nemačkih Youtube zvezda, poznat kao Rezo, objavio video-snimak pod nazivom “Demoliranje CDU-a”, u kojem bezmalo sat vremena, tačku po tačku, analizira program i obećanja CDU-a i Angele Merkel, navodeći slikovito gde su obećanja izneverena, a gde političari govore jedno, a rade drugo. Ovaj dvadesetšestogodišnji informatičar i muzičar, obučen u jarko naranžastu duksericu i sa kosom ofarbanom u floroscentno plavo, govorom tinejdžera hiruški je secirao politiku CDU-a, ali i SPD-a, po pitanju zaštite klime, ekonomije, obrazovanja, spoljne i unutrašnje politike.
Uz pokoju psovku i veoma slikovito objašnjavanje, Rezo je optužio takozvanu veliku koaliciju CDU-CSU i SPD da su stvorili još dublju podelu između superbogatih i većine Nemaca, dodajući da “45 najbogatijih porodica u Nemačkoj poseduje koliko i najsiromašnijih 50 odsto”. Osim toga, optužio ih je da vode politiku koja je protiv mladih te da moraju da se suoče da s tim da mladi “misle da je vaša politika s*anje”. Iako je istakao da smatra da je evropska politika “je*eno dosadna”, on je nemačkim građanima poručio da izađu na evropske izbore i da nikako ne glasaju za CDU-CSU ili SPD. Kako je rekao, opozicioni Zeleni i Levica možda zaslužuju podršku, ali “i oni moraju još puno toga da prođu”, dok bi glasanje za AfD “samo svet učinilo gorim”.
‘Ne radimo sve kako treba’
Njegova detaljna analiza političke situacije brzo je postala hit na internetu, a CDU se našla u neprilici, ne toliko zbog kritika, koliko zbog načina na koji je nastojala da “ispegla” ovu lošu popularnost. Prva dva-tri dana iz CDU-a su nastojali da sve ignorišu. Kada je Rezov snimak dogurao do milion pregleda, počeli su da ga optužuju da širi lažne vesti. Ali, kada je za samo pet dana više od četiri miliona ljudi videlo snimak, iz CDU su promenili priču.
Na Twitteru se mladom kritičaru obradio doskorašnji šef omladine, a sada generalni sekretar CDU-a Paul Ziemiak, priznavši: “Ne radimo sve kako treba. Kritike koje si izneo su opravdane … “Hajde da pričamo o tvojoj kritici CDU-a, ali molim te, saslušaj i šta mi imamo da kažemo”, saopštio je on, dok je šefica CDU-a cinično prokomentarisala da se pitala “kako je moguće da nismo, zapravo, odgovorni i za sedam egipatskih pošasti”.
Rezov vršnjak i ujedno najmlađi poslanik CDU-a u Bundestagu Philipp Amthor snimio je video odgovor, ali vrh stranke je smatrao da je bolje odgovoriti na drugačiji način, što će ih dovesti u još jednu nelagodnu situaciju. Na svom Youtube kanalu, CDU je naprasno počela da objavljuje inserte iz tridesetak televizijskih emisija u kojima su njihovi funkcioneri govorili o spornim temama koje je naveo Rezo.
Ali, usledila je bruka kada je jedan od funkcionera satirične stranke “Partija” na Twitteru upitao nadležne iz dva kanala nemačkog javnog medijskog servisa, ARD i ZDF, da li su dozvolili da CDU “objavljuje piratske kopije” isečaka iz njihovih emisija. Iz ARD-a su potvrdili da “ne postoji takav dogovor”, a ubrzo su sa Youtube naloga CDU-a nestali sporni snimci. Stranka je time u javnosti obrukana, naročito što je upravo iz njenih redova proistekao nedavno usvojeni i za neke kontroverzni propis o autorskim pravima unutar Evropske unije.
Pravila iz analognog u digitalnom vremenu
I dok je CDU gomilao kritike na račun youtubera i njegovog snimka, koji sada ima oko 13 miliona pregleda, Rezo je dobio podršku od svojih kolega. U samoj završnici predizborne kampanje grupa od oko 90 najuticajnijih nemačkih zvezda na ovoj društvenoj mreži objavila je zajednički trominutni video snimak u kojem pozivaju građane da ne glasaju za CDU-CSU i SPD, ali ni za AfD, kritikujući ove stranke najviše zbog toga kako se odnose prema pitanju klimatskih promena.
“Nažalost, nepovratno uništenje naše planete nije neki apstraktni scenario, već očekivani rezultat aktuelne politike”, istakli su oni, dodajući da su posledice i izumiranje brojnih životinjskih vrsta, sve više bolesti, ekonomska šteta koja se broji u milijardama, kao i egzodus stotine miliona izbeglica. “Ovo nije nešto što mi tvrdimo, već oko toga postoji neverovatno veliki konsenzus među naučnicima.”
Teško je reći da li je ovo “demoliranje” imalo veliki uticaj na izborni rezultat, ili su u pravu pojedini analitičari koji kažu da, za razliku od Zelenih, vladajuće stranke nisu znale kako da program za Evropu učine atraktivnim za birače. U svakom slučaju, iz samih reakcija bilo je jasno da vladajuće političke elite ne umeju da komuniciraju sa mladima. Štaviše, delovalo je tužno kako ni političari mlađe generacije ne umeju da odgovore na kritike mladih a da pritom koriste jezik običnog čoveka a ne komplikovane političke fraze. Ali, pitanje klime je u Nemačkoj aktuelno ne samo među mladima, i to je evidentno već mesecima. Zbog toga ne čudi što su analize pokazale da je za Zelene glasalo čak 35 odsto birača starosti do 24 godine, ali i svaki četvrti glasač starosti od 25 do 59 godina.
Uprkos izjavama kako se unutar CDU-a analiziraju greške, šefica stranke očigledno krivicu vidi u Youtube zvezdama, najavivši kako je neophodno razgovarati o izbornim pravilima. “Šta bi se dogodilo u ovoj zemlji kada bi se, na primer, 70 novinskih redakcija dva dana pred izbore odlučilo da objave zajednički apel: Molim vas, nemojte glasati za CDU i SPD. To bi jasno uticalo na promenu mišljenja pred izbore”, rekla je Kramp-Karrenbauer, pozvavši na debatu o tome šta bi trebalo da bude dozvoljeno u predizbornoj kampanji, a šta ne. “Pitanje je u kojoj meri se pravila iz analognog vremena mogu primenjivati u digitalno vreme.”
‘Demoliranje’ ne mora značiti uništenje
Ovako sročena njena izjava izazvala je pravu nacionalnu debatu, a kritičari su je optužili da, zapravo, želi cenzuru na internetu, poredeći je sa Viktorom Orbanom i Vladimirom Putinom. Čini se da nije pomoglo ni kada je ona na te kritike odgovorila na Twitteru. “Apsurdno je meni pripisivati da želim da regulišem izražavanje mišljenja. Sloboda izražavanja je velika vrednosti u demokratiji. Ono o čemu moramo da govorimo, međutim, pravila su koja važe u toku izborne kampanje”, napisala je ona. “Kada uticajni novinari ili youtuberi pozivaju da se ne glasa, ili čak na uništenje (demoliranje) demokratskih partija centra, to je onda pitanje političke kulture. Upravo te stranke centra svakoga dana brane demokratske vrednosti.”
Ovo objašnjenje je samo još više uverilo mnoge da šefica CDU-a želi da određuje ko sme da kritikuje i iznosi politički stav u kampanji. Iz Nemačkog udruženja novinara je stigla oštra kritika i ocena da je to vrlo loša ideja, kao i podsećanje da je i njeno poređenje youtubera sa novinarima vrlo sporno. U Nemačkoj postoji nepisano pravilo da listovi pred izbore ne daju preporuke za koga glasati. Ali, to nije zabranjeno, već se samo ne praktikuje. Osim toga, njena reakcija je pokazala da očigledno nema savetnika iz iole mlađe generacije, koji bi joj objasnio da “demoliranje” u žargonu mladih ne predstavlja uništenje, već kada neko nekoga u Youtube video snimku argumentima iskritikuje.
I dok brojni funkcioneri CDU-a sada uveravaju javnost da njihova stranka nije protiv slobode izražavanja mišljenja, već su krenule analize u kojima se postavlja pitanja da li je Kramp-Karrenbauer sa ovakvim gafovima uopšte podobna da bude kancelarka Nemačke. S druge strane, čini se očiglednim da će mnogi žaliti što Merkel ide u penziju, jer ona skoro da nikad nije imala ovakve gafove. Njena strategija da govori veoma malo i tek kada svi drugi iznesu svoje mišljenje, prema svemu sudeći, najbolji je recept za to kako u Nemačkoj biti politički dugovečan.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
