Ako kosovski i srpski predsednici iza zatvorenih vrata i sklope dogovor o normalizaciji odnosa putem razmene teritorija, to bi moglo dodatno da polarizuje kosovsku politiku, pogorša društvene podele, udalji međunarodne saveznike i izazove međuetničke nemire.
Pregovori zahtevaju diskreciju, daleko od strogog pogleda javnosti.
Međutim, potreba za diskrecijom mora biti u ravnoteži sa inkluzivnošću, kako bi sve zainteresovane strane bile deo ishoda i mogli da ubede svoja glasačka tela da podrže rezultat pregovora.
Kosovski predsednik, Hašim Tači, i njegov srpski kolega, Aleksandar Vučić, sastajali su se iza zatvorenih vrata kako bi razgovarali o sporazumu o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Tači je pokrenuo kontroverznu ideju „korekcije granica“. Osim Federike Mogerini, visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, niko ne zna o čemu su Tači i Vučić razgovarali. A sa tim nisu upoznati ni članovi kosovskog pregovaračkog tima.
Čuvati tajne nije lako, naročito o stvarima sa ovakvom nacionalnom važnošću. Postoje glasine da Tači i Vučić planiraju da objave sporazum o razmeni teritorija neposredno pre njihovog sledećeg sastanka u Parizu 1. jula.
Prema navodima jedne istaknute ličnosti sa Kosova, uslovi dogovora su sledeći:
Srbija će da pristane da prizna Kosovo.
Kosovo će Srbiji ustupiti Severnu Mitrovicu i četiri severne opštine.
Kosovo će dobiti između četiri do sedam sela u Preševskoj dolini, koja su trenutno deo Srbije. Ova sela ne mogu da formiraju jedinstvenu graničnu teritoriju (prim.red. namera autora nije potpuno jasna, ali se može odnositi na to da bi ova sela mogla biti kosovske enklave u Srbiji).
Jezero Gazivode, koje ima ključnu ulogu u snabdevanju Kosova električnom energijom i vodom, postaće teritorija pod nadzorom međunarodne organizacije (npr. NATO).
Zajednica srpskih opština (ZSO) biće osnovana u drugim delovima Kosova u kojima žive Srbi. ZSO biće odgovoran za urbano i ruralno planiranje.
Sporazum ne obuhvata rudnike Trepče, koji se prostiru na teritorijama obe zemlje. (Nerešavanje statusa Trepče dovodi do pitanja: ko će imati koristi od toga?)
Razmena teritorija ima presedane. Srbija je 1947. prenela sedam sela iz gnjilanskog okruga u Preševo: Stance, Madare, Pečeno, Ranatovce, Depce, Cerevajka i Sefer.
Druga sela su prebačena u Bujanovac: Dobrosin i Končulj, kao i planinska sela Bujanovac, Pribovac i Zarbince. Ovih 11 sela ukupno obuhvataju oko 85 kvadratnih kilometara.
Na Kosovo je 1959. godine prebačeno 45 rezidencija iz regiona Raške. Deo Leška i Zubinog Potoka takođe je pripojen Kosovu. Odluku o ovim teritorijalnim promenama doneo je isključivo Beograd. U to vreme, politički status Kosova bio je ograničen na autonomnu regiju unutar Srbije.
Tačijev i Vučićev sporazum o razmeni teritorija je loš sporazum iz nekoliko razloga:
Vučić nema dovoljan broj glasova u Parlamentu za izmenu Ustava Srbije i ratifikaciju sporazuma. Priznavanje Kosova od strane Srbije zauzima centralno mesto u okviru sporazuma.
Sporazum se ne bi bavio članstvom Kosovo u EU i UN-u. Ostvarenje pusta želja nije vredno rizika.
Sprovođenje sporazuma bi institucionalizovalo nestabilnost, izolovalo albanska sela u Preševu i na Severu Kosova – time stvarajući geta poput Gaze.
Što se kosovskih Srba na jugu zemlje tiče, Zajednica srpskih opština bi dovela do nemira i na kraju dodatno podstakla njihovu migraciju sa Kosova.
Politika Kosova će postati još više polarizovana ako se detalji sporazuma ne podele sa kosovskim pregovaračkim timom.
Sa tako duboko podeljenim društvom kosovski parlament će žustro raspravljati o sporazumu. Društvene podele će se pogoršati, a može doći i do unutaretničkog i međuetničkog nasilja.
Takođe, u Bosni bi moglo ponovo doći do nasilja ako Republika Srpska zatraži da se ujedini sa Srbijom.
Sporazum je takođe loš i za kosovske spoljnopolitičke odnose. Neobaveštavanje kancelarke Angele Merkel udaljiće nemačkog vođu, koja ima čvrst stav da se teritorijalni integritet Kosova treba očuvati. Postizanje dogovora iza njenih leđa umanjiće Nemačku podršku za viznu liberalizaciju, ekonomske veze i druge prioritete Kosova.
Pozicija Vašingtona je dvosmislena. Američki zvaničnici navode da će podržati ono što strane osmisle. Ovaj stav predstavlja umanjenje američkog vođstva u zemlji u kojoj su stavovi Amerike izuzetno važni.
Svaki sporazum između Kosova i Srbije, koji nema saglasnost Nemačke i Sjedinjenih Država, neće uspeti. Nemačka i SAD imaju kritičnu ulogu u evroatlantskoj integraciji Kosova.
U budućnosti, pregovori moraju da:
Uključuju članove kosovskog pregovaračkog tima i informišu lidere opozicije. Ne sme više biti sastanaka iza zatvorenih vrata između Tačija i Vučića.
Podnesu eksplicitne zahteve za ratifikaciju od strane parlamenta i za referendum. Učešće kosovskog društva je ključno za implementaciju.
Zahtevaju učešće američkog zvaničnika na svim sastancima. Bez ekskluziviteta za zvaničnike EU.
Postoji alternativa za podelu: izgradnja države i stvaranje zajedničkog društva u kojem se štite i promovišu interesi svih zajednica na Kosovu. Umesto da se fokusiraju na detalje korekcije granica, Tači i međunarodna zajednica treba da zauzmu dugoročno gledište i insistiraju na priznavanju Kosova od strane Srbije bez ikakvih uslova.
Sve manje od toga napraviće Tačija saučesnikom u izdaji i zlostavljanju od strane Beograda.
