U sažetku Izveštaja o napretku Srbije, podvlači se da je “nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona”.
To je, kako se navodi, “posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU”. Srbija je, ocenjuje EK, “u dijalogu s Prištinom, uz posredovanje EU, u celini ostala angažovana uprkos uvođenju carina od Kosova”.
Ali dodaje da je “nužno da Srbija učini dalje suštinske napore i doprinese, posebno kad su u pitanju njeni međunarodni odnosi, stvaranju povoljnih uslova za zaključenje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom”.
“Taj sporazum je hitan i od bitne važnosti da Srbija i Kosovo mogu da idu napred svojim odgovarajućim evropskim putevima”, navela je Evropska komisija.
U izveštaju se predočava da je “politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja”. EK naglašava da je otud “hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu između partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU”.
Takođe se navodi da “više opozicionih stranaka od marta 2019. bojkotuje parlament” i ukazuje na to da su “postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti”.
EK ističe i da antivladini protesti traju od decembra prošle godine zbog napada na jednog opozicionog lidera. I dodaje da je, “iako nije bilo napretka u slobodi izražavanja, nacrt nove vladine medijske strategije izrađen na transparentan način i uz učešće svih strana”, i da sad “treba hitno da bude usvojena i sprovedena, imajući u vidu ozbiljne izazove na tom polju”.
U izveštaju se kaže da su “ekonomske reforme dale neke rezultate, posebno u markoekonomskoj stabilizaciji”, da su “cene zauzdane i prilike na tržištu radne snage poboljšane”.
“Međutim, ključne strukturne reforme javne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća sporo su napredovale, a privatni sektor trpi loše posledice manjkave vladavine zakona i loše primene pravila o poštenoj konkurenciji”.
Nema napretka u slobodi izražavanja
Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripemljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljne bojazni, navodi se u godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu u EU za 2019. godinu.
Kako se navodi, Srbija treba da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima. U izveštaju piše da je radna grupa sastavljena od predstavnika medijskih asocijacija i državnih funkcionera dostavila vladi Srbije nacrt medijske strategije u decembru 2018. i da je proces konsultacija do sada bio transparentan i inkluzivan.
Kada je reč o preporukama Evropske komisije iz prethodnog izveštaja, ukupno okruženje još ne pogoduje ostvarivanju slobode izražavanja.
I dalje su predmet zabrinutosti slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, navodi se i dodaje da je nekoliko slučajeva rešeno, da su podnete neke krivične prijave, ali da su istrage i konačne presude i dalje retke. Doneta je prva presuda za ubistvo novinara, prvostepena, u aprilu 2019.
“Srpske vlasti moraju brzo da reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima. Zakonodavstvo u medijskom sektoru tek treba da se implementira u punoj meri”, ocenila je EK.
Istovremeno pravni okvir treba da obezbedi strože kriterijume u pogledu transparentnosti vlasništva i finansiranja medija, ukazuje se u izveštaju.
“Sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu mora da se sprovodi u skladu sa zakonskim okvirom. To zahteva transparentne i fer procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou”, istakla je Komisija u delu izveštaja o slobodi izražavanja.
Navodi se i šta Srbija treba da uradi kako bi prevazišla uočene nedostatke. Tako Srbija treba da stvori okruženje u kome sloboda izražavanja može da se ostvaruje bez ometanja i obezbedi da na pretnje, fizičke napade, podsticanje nasilja i napade na privatnost novinara i blogera brzo reaguju organi za sprovođenje zakona i pravosuđe.
Takvi slučajevi takođe treba da budu javno osuđeni od strane vladinih zvaničnika. Srbija treba i da obezbedi punu implementaciju medijskih zakona, da ojača nezavisnost REM i unapredi njegove kapacitete da proaktivno radi.
Isto tako, Srbija treba da usvoji i implementira novu medijsku strategiju na transparentan i inkluzivan način i da obezbedi održivo finansiranje javnih servisa, transparentno i pravično kofinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i unapredi transparentost medijskog vlasništva i oglašavanja.
Sporazum o normalizaciji s Kosovom hitan i ključan za dalji napredak ka EU
Srbija je angažovana u dijalogu sa Kosovom i uzdržano je reagovala na kosovske takse, ali treba da preduzme suštinske napore, posebno u međuarodnim odnosima, kako bi se stvorilo pogodno okruženje za zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je hitan i ključan za napredovanje na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo, navodi se u izveštaju.
U delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, podseća se da je u okviru dijaloga održano nekoliko sastanaka na viokom nivou i navodi da je cilj te faze zaključivanje sveobuhvatnog i pravno obvezujućeg sporazuma Srbije i Kosova, koji bi bio u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU (acquis) i pihvatljiv za države članice EU i region. Dodaje se, međutim, da je rad na tome prekinut u novembru 2018, nakon odluke kosovske vlade da uvede takse od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i BiH, na ekonomskim i političkim osnovama.
Kada je reč o primeni ranijih sporazuma, u izveštaju se konstatuje da je ostvarena “dalja konsolidacija u primeni prvog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa iz aprila 2013, uz punu primeniu sporazuma o pravosuđu”, dok je primena sporazuma od 25. avgusta 2015, kako se dodaje, i dalje spora.
Nije ostavren napredak u vezi sa Asocijacijom/Zajednicom opština sa srpskom većinom i Kosovo treba dodatno konstruktivno da se angažuje na njenom uspstavljanju, navodi se u izveštaju. Dodaje se da bez daljeg odlaganja mora biti primenjen energetski sporazum Srbije i Kosova, kako bi se izbeglo taj dugotrajni spor ostavi posledice na energetsku stabilnost i bezbednost u Srbiji, na Kosovu i zemljama širom Evrope.
U izveštaju se takođe navodi da tehnički sporazumi (2011-12) ili nisu ili su samo delimično primenjeni.
Dodaje se i da obe strane moraju da ostanu privržene daljoj primeni sporazuma o predstavljanju i učešću Kosova u regionalnim forumima, dok pitanja katastra i priznavanja univertzitetskih diploma tek treba da budu rešena, kao i elementi sporazuma o slobodi kretanja vezani za registarske tablice.
Srbija treba da se pozabavi pitanjem srpskih carinskih administrativneh struktura s kosovskom denominacijom koje su premeštene u Srbiju i da prekine izdavanje dokumentacije ili stavljanje markica s denominacijom, koja je u suprotnosti s odgovarajućim sporazumom, navodi se.
Vezano za upravljanje međunarodnim granicama (IBM) u izveštaju EK se navodi da su privremeni zajednički prelazi s Kosovom i dalje operativni, dok je ograničen napredak ostvaren u uspostavljanju šest stalnih IBM zajedničkih prelaza između Srbije i Kosova.
Zahtevi za uzajamnu pravnu pomoć u načelu se obrađuju, ali u nekim slučajevima Srbija još ne sarađuje u istragama na visokom niovu. Uzajamna pravna suradnja je izuzetno ograničena u slučajevima ratnih zločina, navodis e u delu Izveštaja o napretku Srbije koji se odnosi na Kosovo.
