Poslednji dan glasanja na izborima u EU ⋆ BALKAN PLUS

U nedelju se završava izborni proces na teritoriji Evropske unije (EU), a prvi rezultati biće poznati uveče, čime će se otprilike razjasniti smernice kuda će ići evropski blok u narednih pet godina.

Građani u 21 zemlji članici EU, od ukupno 28, biraju sastav Evropskog parlamenta.

Izbori se odvijaju na osnovu nacionalnih izbornih zakona, što dovodi do razlike u danu glasanja, najnižoj starosnoj dobi glasača i kandidata kao i visini cenzusa.

Za poslanike u Evropskom parlamentu u nedelju se glasa u Nemačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Austriji, Francuskoj, Poljskoj, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Grčkoj, Belgiji, Luksemburgu, Španiji, Portugalu, Estoniji, Litvaniji i na Kipru.

Izbori su počeli u četvrtak, glasanjem u Holandiji i Velikoj Britaniji. U Irskoj se glasalo u petak, u Češkoj u petak i subotu, a u Letoniji, Malti i Slovačkoj samo u subotu.

Izlazne ankete u Nemačkoj: Pad popularnosti CSU i socijaldemokrata

Izlazne ankete do 16 sati u Nemačkoj pokazuju da su Hrišćansko demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel i njen koalicioni partner iz Bavarske Hrišćansko socijalna unija (CSU) imaju 28 posto podrške, ali da su izgubili sedam posto glasova. Još teže gubitke pretrpela la je Socijaldemokratska partija (SPD) koja je na trećem mestu sa 15,5 posto podrške, što je za 11 posto manje nego na prethodnim izborima 2014. godine, javlja Dojče vele.

Na drugo mesto pozicionirala se Zelena stranka sa 22 posto, što je porast od 11,3 procenta u odnosu na izbore održane pre pet godina.

Ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je, prema izlaznim anketama, zauzela četvrto mesto sa 10,5 posto, a iza nje su Slobodne demokrate (FDP) i Levičarska stranka sa po 5,5 posto.

Izlaznost u Hrvatskoj veća nego pre pet godina

Izlaznost na evropske izbore u Hrvatskoj je do 16.30 sati u bila 21,31 posto, objavila je Državna izborna komisija (DIP). Na izborima za Evropski parlament 2014. godine izlaznost do 16 sati bila je 16,45 posto. Tada je ukupna izlaznost u Hrvatskoj bila 25 posto, što je bio pomak nabolje u odnosu na prve EU izbore na kojima je Hrvatska učestvovala – onima 2013. godine – kada je odaziv bio svega 20 posto.

Premijer Andrej Plenković iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) ranije tokom dana je rekao novinarima da je važno da na izbore izađe što veći broj ljudi.

On je ocenio da su ovi izbori važni i za budućnost EU, ali i Hrvatske i izrazio očekivanje da će odziv biti veći nego pre pet godina.

Građanke i građani Hrvatske biraju 12 evrozastupnika, s tim da ih 11 izabranih odmah ulazi u novi saziv Evropskog parlamenta, a onaj dvanaesti kada Velika Britanija – verojatno ujesen – iziđe iz Evropske unije.

Hrvatska, koja s biračkim mestima u inostranstvu, čini jednu izbornu jedinicu, zastupnike u EP bira proporcionalnim sistemom uz mogućnost preferencijalnog glasanja, no preferirani glasovi vrede samo ako odabrani kandidat dobije najmanje deset posto glasova koje je osvojila njegova lista.

Prema istraživanju agencije Ipsos plus, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) bi osvojila pet mesta, Socijaldemokratska partija (SDP) tri, a po jedan glas populističko-protestni Živi zid, klerikalno-populistički Most i liberalna Amsterdamska koalicija. Onaj 12 mandat bi – prema ovom istraživanju – pripao ili HDZ-u ili protestnoj nezavisnoj listi Mislava Kolakušića.

Poljska između konzervativaca i Evropske koalicije

Birališta su otvorena i širom Poljske, gde 29,66 miliona građana sa pravom glasa treba da među 866 kandidata izaberu 52 poslanika budućeg saziva Evropskog parlamenta. Prema predizbornim anketama raspoloženja birača skoro jednake šanse imaju vladajuća evroskeptična konzervativna stranka Pravo i Pravda i demokratska opozicija udružena za ove izbore u Evropsku koaliciju.

U svih 13 izbornih jedinica u Poljskoj svoje kandidatske liste istaklo je šest stranaka i koalicija a glasovi za dve najjače liste, konzervativnu Prava i Pravde i Evropske koalicije u kojoj je liberalna Građanska platforma, Poljska narodna stranka, Savez demokratske levice i Zeleni, zavise od toga koliko su Poljake uspele da osvoje dve nove male stranke.

Evropskoj koaliciji glasove uzima Proleće, novoosnovana stranka prvog poljskog zvaničnika koji je javno gej, omiljenog gradonačelnika Slupska Roberta Bjedronja a Pravu i Pravdi ekstremna desnica, četiri marginalne stranke koje su se udružile u Konfederaciju i zaigrale na bauk restitucije jevrejske imovine u Poljskoj, ka i na izlazak Poljske iz EU, takozvani “polegzit”.

Sve dosadašnje ankete pokazale su da će doći do znatnog rasta desničarskih snaga; da će strane desnog i levog centra zadržati većinu s time što će doživeti određeni pad. Međutim, informacije iz izbornog dana u Holandiji prema kojima su prvi rezultati pokazali neočekivani rast socijaldemokrata a veliki pad esktremne desnice, za mnoge u EU je bio ohrabrujući signal da desnica možda neće ojačati koliko se do sada strepelo.

Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul. Nakon toga počinje proces izbora novih funkcionera na čelu EU institucija, uključujući imenovanje predsednika Evropskog saveta kao i članova Evropske komisije. Novi nosioci ključnih EU institucija će preuzeti dužnost 1. novembra. Kandidate za komesare predlažu zemlje članice, ali njihovo imenovanje treba da potvrdi i Evropski parlament, u novom sazivu.

Iako ovaj izborni proces nema direktnu vezu sa Zapadnim Balkanom, ipak će rezultati ovogodišnjih izbora imati posledice na odnos briselskih institucija prema proširenju, koje se tiče država regiona.

Proširenje EU je veoma nepopularna tema među zemljama članicama, zato je u proteklom periodu došlo do potpune stagnacije u svim procesima koji su vezani za proširenje.

Brisel razmišlja da odloži objavljivanje paketa o proširenju EU

Rumunija kao predsedavajuća EU je među proritetima njenog programa stavila Zapadni Balkan, a u toku njenog predsedavanja nije bilo nijedog koraka, sastanka niti odluke koja bi posredno ili neposredno bila vezana za proširenje. Sve ovo posledica je nedovoljnog raspoloženja među nekim zemljama članicama da odlukama u Briselu doprinesu predizbornoj debati u prestonicama. Najglasnija u ovom pravcu je bila Francuska koja se u evropskim kuloarima smatra “kočnicom” za proširenje.

Odmah nakon što je izabran za predsednika Francuske Emanuel Makron je stavio do znanja da neće podržavati proširenje EU bez unutrašnjih reformi EU institucija. Za većinu evropskih zvaničnika, unutrašnje reforme su dugogodišnji proces, a perspektiva člantva u EU predstavlja faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. I potencijalno članstvo bilo koje države sa Zapadnog Balkana, zahteva višegodišnje angažovanje, zato se mnogi zalažu da se oba procesa odvijaju paralelno. Do sada ovaj pristup nije naišao na razumevanje francuskog predsednika.

Iako ima više članica EU koje se otvoreno protive proširenju, ipak ključ za naredne procese u ovom pravcu, posle evropskih izbora, jeste u rukama francuskih političara. Oni u ovom trenutku ne pokazuju naznake da bi popustili u nekim pitanjima čak I posle predizborne kampanje. Štaviše, nosilac liste partije francuskog predsednika “En Marche”, Nathalie Loiesau je samo par dana ranije potvrdila da je ona lično blokrala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom te da će francuska strana nastaviti sa ovim tvrdim stavom i posle izbora.

Podsetimo, Severna Makedonija je ispunila sve uslove uključujući i rešavanje spora o imenu sa susednom Grčkom uz referendum koji nije imao poptunu saglasnost svih makedonskih građana, a vlada je odlučila da nastavi sa promenom imena upravo zbog perspektive evroatlantskih integracija.

Evropski zvaničnici se nadaju da će francuska strana postati fleksibilnija posle izbora, barem po pitanju Severne Makedonije, ali je već izvesno da ostala pitanja poput vizne librealizacije za Kosovo i ili otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom, trebaju da pričekaju.

Mogući rast desničarskih zastupnika u Evropskom parlamentu neće, prema svemu sudeći, mnogo uticati na rad te institucije, budući da će stranke takozvanog centra nastaviti da budu većinske u novom sazivu Parlamenta iako će biti teže za njih da formiraju koalicije.

Mnogo važniji je proces koji sledi posle inauguracije novog Evropskog parlamenta: imenovanje nosilaca funkcija u ključnim institucijama. Novi čelnici EU institucija će biti odraz politčkog raspoloženja evropskih grđana ali i rezultat takozvanih “političkih trgovina”.

Što se ekstremno desnije orientišu evropski građani, to će “hladnije” biti EU institucije, naročito prema onima koji nisu deo njih. Što više euroskeptika u institucijama, to će manje biti prostora da se razmišlja o ostalima van EU granica, kao i o posledicama mogućeg zatvaranja prema onima koji su na čekanju da postanu deo bloka.