Ne smije se dozvoliti da zakon o referendumu na Kosovu, čiji je nacrt u skupštinskoj proceduri, ostavi prostor za realizaciju politika stranaka i njihovih lidera, upozoravaju pravni stručnjaci i politički analitičari.
Nacrt zakona o referendumu treba uskladiti sa Ustavom i potpuno preformulisati, rečeno je ove nedelje na javnoj diskusiji o ovom nacrtu, kojoj su prisustvovali predstavnici najznačanijih kosovskih institucija i civilnog društva. Tokom rasprave, koju je organizovala Komisija za zakonodavstvo Skupštine Kosova, iskazana je zabrinutost zbog moguće tendencije da se zakon politički iskoristi.
Analitičar Artan Muhadžeri u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) napominje da referendum jeste demokratski instrument, ali i konstatuje da, kada je Kosovo u pitanju, treba biti oprezan oko mogućnosti koje se daju putem referenduma, kao demokratskog sredstva za odlučivanje građana.
“Na Kosovu ovaj instrument može da bude problematičan iz same činjenice kako je ova država napravljena, počevši od Ahtisarijevog plana, pa do Ustava i funkcionisanja Skupštine Kosova. Na Kosovu taj zakon bi trebao da podlegne mnogim ograničenjima i diskutabilno je koliko bi bio važeći za velika pitanja”, navodi Muhadžeri.
Perparim Krueziju iz Grupe za pravne i političke studije, koji je prisustvovao javnoj diskusiji, podseća da je inicijativa o izradi zakona o referendumu pokrenuta već pre nekog vremena, ali je Nacrt sada počeo da prolazi kroz komisije, što je zabrinulo medije i civilno društvo.
“Zašto? Zato što je sada počela da se spominje i mogućnost održavanja referenduma po pitanju konačnog sporazuma Kosova i Srbije. Istovremeno, stvorena je potreba da Nacrt zakona što pre prođe skupštinsku proceduru, kako bi postojala zakonska osnova da se u budućnosti o tom sporazumu organizuje referendum”, ocenjuje Krueziju.
Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je nedavno u intervjuu za RSE da se građani trebaju izjasniti o eventualnom sporazumu sa Srbijom i da im se takva mogućnost treba pružiti.
“U slučaju postizanja sporazuma iniciraće se zakon o referendumu o posebnim, konkretnim pitanjima”, dodao je on.
Analitičar Muhadžeri kaže da je očigledno da postoje tendencije da različiti domaći politički faktori zloupotrebe pitanje referenduma.
“Politička scena Kosova je poznata po destruktivnom delovanju i političkim pristupima koji na kraju ne uspevaju. To je dokazano u prošlosti. Prema tome, za očekivati je da političke partije zloupotrebe pitanje referenduma za populističke ideje koje štete izgradnji normalne i zdrave države Kosovo”, naglašava on.
S druge strane, Krueziju dodaje kako je njegova organizacija predložila da – ukoliko u Nacrtu zakona postoji lista pitanja koja isključuje mogućnost referenduma – upravo ona pitanja koja se mogu upotrebiti za određene političke ciljeve budu isključena iz mogućnosti da se o njima odlučuje na referendumu.
“Predložili smo da se u Nacrtu zakona navede da pitanje koje se dotiče teritorije Kosova ne može biti predmet referenduma u budućnosti, kako bi se otklonila mogućnost da se narod pita i o teritoriji”, kazao je on.
Skupština Kosova je u novembru prošle godine usvojila u načelu Zakon o referendumu koji uređuje raspisivanje i sprovođenje referenduma i utvrđuje procedure za tri vrste referenduma – abrogirajući referendum (referendum o ukidanju neke odluke), ustavni, i konsultativni.
Prema tom nacrtu, sve referendume raspisuje samo Skupština Kosova. Opšti referendum mogu da iniciraju građani (sa 100.000 potpisa), dok konsultativni referendum mogu da predlože Skupština ili predsednik države o pitanju značajnom za građane Kosova.
Ustavni referendum odnosi se na svaku izmenu u Ustavu.
