Najnoviji izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova ukazuje da je sa Kosova u periodu od 2013. do 2017. emigriralo više od 170.000 hiljada građana. To su podaci kosovske Agencije za statistiku, a podrazumevaju i legalnu i ilegalnu migraciju.
Samo tokom 2015, Kosovo je napustilo 75.000 građana, uglavnom ilegalnim putem.
Trend migracije trajao je do 2016. godine, nakon čeka je uočen pad. Kasnije, 2017, sa Kosova je emigriralo oko 12.000 građana, uglavnom legalnim putem a radi porodičnog spajanja, venčanja, zaposlenja ili studiranja.
Za 2018. još nema potpunih podataka, ali iz Ministarstva navode da je taj trend u padu. Na osnovu dosadašnjih informacija, prošle godine je oko 3.500 građana Kosova tražilo azil u zemljama Evropske unije (EU).
Građani Kosova su uglavnom emigrirali u zemlje EU, ali ima i onih koji su otišli u Sjedinjene Države i Kanadi.
Sefedin Kući, rukovodilac Odeljenja za planiranje i statistiku u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kaže da je poslednjih godina ostvaren pad kada je ilegalna migracija u pitanju.
“Od 67.000 osoba koje su podnele zahtev za azil tokom 2015, ta brojka je prošle godine pala na 3.515. Smatramo da će taj trend da se nastavi i tokom ove godine”, kaže on.
Kući naglašava da je tokom 2018. odbijeno 98 odsto takvih zahteva.
Pre 2018. godine građani Kosova uglavnom su tražili azil u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji, kasnije i u Italiji.
Kući ističe da će pad ilegalne migracije imati pozitivan uticaj na liberalizaciju viza za građane Kosova.
Iz nevladinih organizacija ipak smatraju da je odlazak građana Kosova zabrinjavajući.
Behdžet Šalja iz Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda ističe da se radi o borbi za egzistenciju.
“Migracija se dešava zbog nedostatka radnih mesta. Mladi, iako završe škole, ne mogu da nađu posao. Nepotizam je pustio korene na Kosovu. Ukoliko nemaš političku podršku, nemaš ni posao, stoga su (ljudi) primoreni da pobegnu i da rade nešto što i nije njihova profesija, a samo radi boljeg života”, kaže Šalja.
Šalja takođe smatra da je zabrinjavajuće to što kosovske vlasti pokušavaju da umanje ovu pojavu, a upravo su one, kako kaže, odgovorne za to.
Izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova ukazuje i na to da Kosovo, radi boljih mogućnosti, napuštaju i lekari te da se Kosovo postepeno suočava sa “odlivom mozgova”.
S druge strane, u periodu od 2013. do 2017. za Šengen vizu apliciralo je više od 300.000 građana Kosova.
Opozicioni Demokratski savez Kosova pokrenuo je inicijativu za održavanjem vanredne sednice Skupštine Kosova zbog, kako je naveo, odlaska mladih, pozivajući se na brojku od 170.000 onih koji su napustili Kosovo.
U međuvremenu, reagovao je premijer Kosova Ramuš Haradinaj, navodeći da podaci poslednjih godina ukazuju na pad migracije, u poređenju sa 2015, kada je Kosovo napustilo više od 67.000 građana.
