Više od polovine učesnika protesta “Jedan od pet miliona” smatra da ne postoji politička partija ili pojedinac koji dobro predstavlja njihove stavove ili interese, rezultati su istraživanja “Zašto građani izlaze na proteste i šta od njih očekuju” koji su sproveli SeConS Grupa za razvojnu inicijativu i fondacija Friedrich-Ebert-Stiftung.
Na okruglom stolu na kojem su bili predstavljeni rezultati ovog istraživanja direktor SeConS Grupe za razvojnu inicijativu Slobodan Cvejić je naveo da je reč o protestima protiv političkog establišmenta, protiv prethodne i aktuelne političke elite.
„Ovaj protest ima obrise društvenog pokreta, ima izglede da istraje i to moraju da imaju u vidu oni koji pokušavaju da ga instrumentalizuju za svoje političke potrebe. Ovi protesti pripadaju društvu“, istakao je Cvejić.
On je kazao da su glavni motivi za izalazak na proteste – slobodni mediji (21 odsto), kažnjavanje korupcije vlasti (19 odsto) i rešavanje ekonomskih pitanja (20 odsto), a da je na četvrto mesto prioriteta “skliznulo” nasilje nad opozicijom i političkim neistomišljenicima (12 odsto).
Protest protiv manipulacije institucija
Protestuju i zato što smatraju da aktuelna politika nije u interesu Srbije i naroda, ali i da bi pokazali solidarnost.
“Ovo je protest protiv manipulacije političkih institucija i njihovog korišćenja u lične svrhe i ličnih interesa”, rekao je Cvejić.
„Ljudi se uključuju u proteste jer očekuju bolji kvalitet života i bolje zastupanje svojih interesa u političkom životu“, objašnjava Cvejić.
Najveći broj anketiranih demonstranata odgovorio je pozitvno na pitanja da li veruju da će protesti omogućiti veće medijske slobode (61 odsto), promenu vlasti (57) i više demokratije (54).
Istraživanje je pokazalo i da građani ne veruju institucijama, posebno Vladi Srbije koja je na skali od nula do 10, ostvarila skor od 0,87, dok je Skupština Srbije ostvarila 1,09 odsto.
Najviše se veruje nevladinim organizacijama (3,63 odsto) i Vojsci Srbije (tri odsto).
Docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Jelena Pešić smatra da su protesti u Beogradu deo jednog šireg fenomena koji nije ograničen samo na srpsko društvo.
“Protesti se najčešće pojavljuju kao talasi ili ciklusi. Paralelno imamo proteste žutih prsluka u Francuskoj, pre toga smo imali u Rumuniji i Mađarskoj, a sada su aktuelni protesti u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori”, istakla je Pešić.
Protesti začeti na društvenim mrežama
Kako ona navodi, protesti sa kojima se suočavamo na globalnom nivou su uglavnom usmereni protiv kapitalističkog poretka i srednja klasa je najzastupljenija na njima jer “političke partije nisu u stanju da motivišu građanstvo u doba post-demokratije u kojoj se važne političke odluke donose van političkih institucija.”
Profesor na Filozofskom fakultetu Dalibor Petrović konstatuje da su protesti u Beogradu začeti na društvenim mrežama odnosno na Twitteru.
“Za petinu učesnika na protestima, kako se navodi u rezultatima istraživanja, poziv za učešće došao je putem društvenih mreža”, objašnjava Petrović i skreće pažnju na uticaj interneta u ovim protestima” .
On takođe smatra da građani nemaju poverenje u opozicione strukture, te da je zbog toga moć interneta na protestima u Beogradu ogromna, ali da je neophodno da se uspostavi struktura i organizacija protesta.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 450 učesnika građanskih protesta u Beogradu tokom devetog protesta održanog 2. februara 2019. godine.
Rezultati su pokazali da najveći procenat učesnika na ovim protestima čine zaposleni.
Čak 77 odsto učesnika na protestima imaju univerzitetsko obrazovanje ili su studenti.
