Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenad Popović odgovorio je na oštre kritike koje mu je izrekao šef diplomatije Ivica Dačić, a nakon što se Popović otvoreno usprotivio ideji eventualnog razgraničenja između Kosova i Srbije.
Osim što je podvukao da podržava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u stavu da rešenje spora mora biti rezultat kompromisa, Popović je u petak ujutro na Radio Televiziji Srbije, pojasnio svoj stav:
“Po mom mišljenju Prištini bi trebalo da se da najveća moguća autonomija koja postoji u svetu, ali u okviru Ustava (Srbije) i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.”
Prethodno Popović je ideju o razgraničenju odbacio i saopštenjem, koje je prosledio agenciji Tanjug, a u kome podvlači – “celo Kosovo je Srbija – ni metar manje”, te dodaje da je tako “zapisano u Ustavu i Svetosavskom zavetu”.
Dačić je na optužbe o kršenju Ustava u oštrom tonu odgovorio da su oni koji ga sada za to prozivaju pripadali političkim opcijama na vlasti koje su predvodili bivši predsednik Srbije i nekadašnji lider Demokratske stranke Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, bivši lider Demokratske stranke Srbije. U to vreme je, navodi Dačić, “pogažen Ustav Srbije”.
“Šta ste vi uradili u odbrani Ustava 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova? Vi ste zapalili ambasade i poslastičarnice Goranaca. I to vam je odbrana Ustava”, izjavio je Dačić.
U nastavku, poput Dačića, i predsednik Vučić se u intervjuu Televiziji Prva osvrnuo na Popovićevo neprihvatanje razgraničenja:
“Moj odgovor na to što je Popović rekao bio bi – svaka ti čast, tako bi trebalo i super je to. Nego, što to nisi uradio 2008. godine? Bio si potpredsednik najveće stranke, tada vladajuće. Što to nisi uradio? Što to nisi zaštitio tada?”
Takođe, Ivica Dačić je juče najavio da će na narednoj sednici Vlade pitati ministra Popovića zašto sedi u njoj “ako se ne slaže sa predlogom Vučića”, misleći na eventualno razgraničenje sa Kosovom.
Popović je uzvratio da ulazak u Vladu Srbije nije dogovarao sa Dačićem.
“O tome da li ja ostajem u Vladi odlučuje predsednik države”, navodi Popović.
Premijerku Anu Brnabić niko nije pomenuo, a sednica Vlade Srbije, nakon rasprave među njenim članovima protekla je bez pominjanja spornog pitanja, baš kao što sa te adrese nije odgovoreno ni na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o razlikama koje su se u vrhu vlasti pojavile po pitanju konačnog razrešenja odnosa Kosova i Srbije.
“Ruski čovek”
“Taj sukob mora da se završi time da će Popović morati da izađe iz Vlade ukoliko se drži dosledno tih svojih stavova, jer Vučić i Dačić odustati od svojih već izrečenih pozicija neće”, kaže za RSE Vlatko Sekulović, politički analitičar i bivši šef pregovaračkog tima Srbije o sporazumu CEFTA.
Nenad Popović je, osim što je ministar u Vladi, i predsednik Srpske narodne partije, koja je potpisala sporazum o prijateljstvu sa Jedinstvenom Rusijom, partijom ruskog predsednika Vladimira Putina. U Rusiji je studirao, doktorirao, predavao na tamošnjim univerzitetima i razvijao biznis. Percipiran je od mnogih kao proruski čovek u Vladi Srbije.
Odgovarajući na pitanje novinara ne zastupa li Popović interese ruskog lobija u Vladi Srbije, to je nagovestio i sam Aleksandar Vučić.
“Znam da vrlo dobro poznajete one na koje utiču mnoge zapadne ambasade i mnogi zapadni centri moći. Ima i onih na koje utiču u značajnoj meri i centri moći sa istoka”, odgovorio je Vučić.
Vlatko Sekulović Popovića vidi kao portparola stavova ekstremnih srpskih nacionalista i crkvenih krugova koji odbijaju bilo kakav razgovor o Kosovu:
“Popović je u stvari glasnogovornik onog dela srpskih nacionalista koji ne prihvataju bilo kakav dogovor i koji žive, kako on sam govori, u nekom svetosavskom zavetu, mada baš nije najjasnije na koji on zavet uopšte misli. Verovatno misli na kosovski zavet jer svetosavski zavet nema veze sa Kosovom, s obzirom da je sveti Sava živeo pre kosovskoga boja”, kaže Sekulović.
“Prema tome”, ocenjuje Sekulović”, i sam stav Popovića ukazuje na to koliko je to jedna somnabulna pozicija nacionalista, koji i dalje sanjaju da imaju vlast nad Kosovom, koju su izgubili 1999. godine u sukobu sa NATO, kada su i kapitulirali, na kraju krajeva.”
Popović je do sada jedini glas iz vlasti koji je javno pokazao neslaganje sa idejom o promeni granice između Kosova i Srbije.
Kosovo: Tači vs Haradinaj
Rasprave o mogućnost korekcije granica, kako to naziva i kosovski predsednik Hašim Tači, ne prolaze glatko ni na Kosovu.
Tači zastupa stav da bi konačni briselski sporazum trebalo da podrazumeva i pripajanje Preševske doline, oblasti na jugu Srbije, Kosovu, dok na Kosovu mnogi podrazumevaju da bi se u tom slučaju Srbiji ustupio severni deo Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Tome se oštro protivi premijer Kosova Ramuš Haradinaj, koji je na Dačićev komentar od pre tri dana o razgraničenju sa Kosovom kao zvaničnoj državnoj strategiji Srbije rekao da su upravo etničke podele prouzrokovale tragedije na Balkanu u prošlosti, kao i da je tako nešto nemoguće i u realnosti i u praksi.
Pored Haradinaja, i novoformirana Državna delegacija za dijalog, koju čine politički predstavnici vladajućih stranaka i jednog dela opozicije, su u nekoliko navrata rekli da suverenitet i integritet Kosova neće biti ugroženi.
Tako je predviđeno i platformom za dijalog o postizanju konačnog sporazuma koja čeka na raspravu u Skupštini. Očekivanja su da će ova delegacija raditi na postizanju sporazuma sa Srbijom, iako je iz Brisela u nekoliko navrata poručeno da dijalog na visokom nivou vode predsednici dveju država.
Politikolog Ramuš Tahiri kaže da protivljenje unutar Kosova po tom pitanju postoji, ali s obzirom da predloga za konačni sporazum još uvek nema, ne može biti poznato ni kakvo će rešenje biti. On dodaje da će o tome pregovarati dva predsednika, a da će poslednju reč svakako dati Skupština ili referendum.
“Ako se postigne rešenje kojim su zadovoljne obe strane protivljenje će se poništiti većinskim glasovima. Međutim, da li je to dobro rešenje ili ne (promena granica)? Kao politikolog smatram da nije najbolje rešenje, zbog toga što je bolje priznati realnost, priznati nezavisnost Kosova u ovim granicama, da granice budu otvorene za protok robe, ideja i kapitala i da to budu evropske granice, a ne razgraničenje na etničkim principima”, navodi Tahiri.
“Tim razgraničenjem onda”, konstatuje Tahiri”, nastaje proces preseljenja stanovništva, jer će jedan deo tog stanovništva smatrati da nije potpuno ravnopravno ili je predmet razgraničenja.”
Tahiri dodaje da se granice mogu menjati samo dobrom voljom, dogovorom i mirnim putem, uz potvrdu Parlamenta ili referenduma. Ipak, kaže da, ukoliko dođe do razgraničenja između Srba i Albanaca, taj proces će se voditi po etničkom principu.
“Praktično znači da svako selo koje je albansko na liniji dodira pripašće Kosovu i obrnuto. Praktično, to znači da će na Kosovu biti više Albanaca a manje Srba, a verovatno će to isto važiti za Srbiju, s tim što je Srbija mnogo veća i procenat će biti manji”, zaključuje Tahiri.
Ideja promene granica po prvi put je najavljena na visokom nivou avgusta prošle godine, kada je na Evropskom forumu kome su prisustvovali i Vučić i Tači naznačena kao opcija za izlazak iz ćorsokaka u koji su zapali razgovori o normalizaciji odnosa dve strane.
