Srpska zajednica živi i radi u stanju neizvesnosti, i to je počelo onda kada je na dnevni red stavljeno pitanje razgraničenja ili pitanje granica, ocenila je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko u emisji “Poglavlje” na kanalu RTK2.
“To je zapravo bilo jedna vrsta udara na taj proces njihove integracije koji je na neki način počeo nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, jer se ipak otvorio nekav prostor za jedan značajniji iskorak u pravcu integracije. Međutim kada je to prošle godine došlo čak i na međunarodnu agendu oni su nekako ustupnuli i osećali se prevarenim i napuštenim, kao taoci Beograda, Srpske liste, taoci severa, ovi na jugu”, navodi Biserko.
Ona dodaje da bi podela najviše štetila Srbima na Kosovu, da bi svako razgraničenje u stvari značilo njihov nestanak, odlazak ili umanjenje prava.
“Zato što se u njihovoj percepciji Severna Mitrovica tretira kao nekakav centar koji ima sve te važne institucije koje su neophodne za opstanak te zajednice, znači oni bi se osećali u tom slučaju totalno odsečeni od te celine koja sad ipak nekako funkcioniše”.
Na pitanje da li misli da će podela imati domino efekat na neke druge prostre Boserko kaže:
“Mislim da da, ono što ostaje kao veliki problem jeste fregmentacija i same Srbije ali i BiH. Mislim da bi bilo pogubno za region da posle 20 godina ogrominih napora međunarodne zajdenice a i unutar regiona da se instalira jedan poredak koji aposlutno nekako daje nekakav okvir i za razvoj tog regiona, pre svega članstvo u EU i NATO da bi svaka promena granica i efekat koji bi to proizvelo zapravo vratilo regon natrag u ovom momentu kao što znate međunarona zajednica vrlo nepovoljana u pogledu rešavanja takvih novih situacija”.
Bisreko naglašava da je realnost da je Kosovo nezavisno i da je toga svesna politička i kulturna elita.
“Realnost je da je Kosovo već nezavisno, da su ga priznale skoro 110 zemalja, ni pod kakvim uslovima Kosovo više ne može da se vrati u Srbiju, toga je svesna i srpska politička i kuluturna elita i da se u stvari sa Kosovom trguje kako bi se stvroili preduslovi za odvajanje Republike Srpske, to većina ljudi zna i razume i nepošteno je prema Srbima na Kosovu da se drže kao taoci takve politike. Ustvari, Srbija gubi istorijsko vreme, a srpski narod na ovom prosoru gubi mogućnost da normalizuje svoje odnose sa susedima i da krene u tu evopsku budućnost koja će mu garantovati nekakav normalan život”, istakla je Biserko.
Biserko ističe da je njena prganizacija iznela niz preporuka za obe Vlade, a kada se radi o kosovskoj Vladi, jeste da bi “trebalo da pokažu mnogo iskrenije zanimanje i interes za integraciju srpske zajednice, da se poboljša njihov ekonomski položaj da se ta inegracija ne odnosi samo na političku već i u tom širem smislu ekonomsku, kulturnu, socijalnu što sada nažalost izostaje”.
“Naše mišljenje je da je neophodno da i jedna i druga strana uče jezik i jedan i drugi, da to bude nekakva obaveza zato što učenjem jezika nastaje mogućnost da mladi ljudi kreiraju kosovsku politiku, što bi pokazalo da je Kosovo multitetnička država kao što je definisano Ustavom. Činjenica je da je srpska zajednica u vrlo nepovoljnim okolnostima i da je njena situacija nakon 2000. vrlo nepovoljna i u pogledu nekih kršenja ljudskih prava koja se dramatično smanjila u smislu fizičkih napada, oni su sada više skoncentirani na svoju sigurnost unutar srpske zajednice jer tu vlada velika podela, pre svega onih koji žive na severu, jugu, onih koj rade i onih koji ne rade”, dodaje Biserko.
Kaže da je i Srpska lista ta koja treba da zastupa interese Srba.
,,Međutim, u realnosti to nije tako oni uglavnom slušaju Beograd i zastupaju interese koje u najvećem broju slučaja se ne dodiruju, ne tiču srpske zajdnice na Kosovu, i u tom smisli mislim da je vrlo važno što je u ovom izveštaju izneta ta strana nezadovoljstva unutar srpske zajednice i ljudi su pod velikim pritiskom. Vrlo malo nih je spremno da javno govori o tome”, navodi Biserko.
Biserko navodi takse najviše pogađaju srpsku zajednicu.
“Kosovo je zapravo u jednoj nepovoljnoj situaciji pošto se smatra slabijom stranom u toj celoj priči. Veći su pritisci na samo Kosovo i na njene vlasti. Očigledno je kako ja to vidim da je uvođenje carina bio njihov poslednji pokušaj da i sami budu nekakav akter u toj celoj priči, i da s obzirom na to koliko Srbija opsturira njihovo priznanje i ulazak u međunarodne organizacije, ali mislim da bi bilo značajno da se ti pregovori nastave, videćemo kako će ovih dana da se rešava oko tih carina, one naravno najviše pogađaju srpsku zajednicu, ta trgovina i dalje traje drugim kanalima i ponovo na toj trgovini profitiraju samo određeni krugovi i određene grupe što inače profitiraju u ovim sitacijama još vise”, navodi Biserko.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko u Prištini je predstavila izveštaj pod nazivom “Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznuti život u zamrznutom konfliktu”. Cilj je bio da se ustanovi šta srpska zajednica misli o budućnosti, kakva su strahovanja i šta očekuju od briselskog dijaloga, kakav je odnos Beograda i Srpske liste prema problemima sa kojima se suočava srpska zajednica.
