Iz Misije UN-a na Kosovu (UNMIK) saopštili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Ujedinjene nacije ostaju posvećene tome da njihov odnos sa institucijama i narodom Kosova bude u korist Kosova i svim procesima koji će promovisati mir i stabilnost.
Ovaj odgovor usledio je nakon što je premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio u sredu da je Kosovo prekinulo komunikaciju sa UNMIK-om i da stavovi ove organizacije nisu odraz istine na Kosovu. On je to rekao odgovarajući na upit novinara da prokomentariše izjavu generalnog sekretara UN-a Antonia Gutereša da je najveći problem u odnosima Beograda i Prištine taksa od 100 odsto na srpsku robu.
“Mi ne komuniciramo više sa njima. Ljudi UNMIK-a pišu ta pisma i šalju ih tamo. Ne smatram da je to odraz istine. Tenzije između Kosova i Srbije, ako baš hoćemo tako, stvorio je rat, nanesene štete i velika bol, kao i nerešavanje odnosa jednim ugovorom o priznanju. Dok nema priznanja, normalno je da će biti i tenzija”, kazao je Haradinaj prilikom posete fabrici za preradu kompira u Pestovi.
Savetnik premijera Haljilj Matoši u međuvremenu je za RSE kazao da se, u principu, prekid komunikacije sa UNMIK-om desio “17. februara 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost”, dodajući da je vlada Ramuša Haradinaja sada i praktično prekinula saradnju sa UNMIK-om.
“Cilj Kosova je članstvo u evroatlanskim organizacijama i ne vidimo nikakav interes da UN predstavlja jedna struktura koja se zove UNMIK. Praktično, Vlada Kosova ne priznaje jednu takvu strukturu u našoj zemlji”, kazao je Matoši za RSE.
Portparol UNMIK-a Sanam Dolatshahi izjavila je za RSE da je moguće da su pojedini mediji pogrešno preneli izjavu generalnog sekretara, u čijem se izveštaju samo hronološki opisuje situacija na Kosovu nakon uvođenja takse od 100 odsto.
“Pratimo dalje situaciju, kako bi smo izbegli moguće nesporazume. Posvećeni smo našoj ulozi da služimo narodu Kosova u okviru našeg mandata Saveta bezbednosti”, dodala je Dolatshahi.
Inače, UNMIK je jedina institucija putem koje Kosovo ostvaruje saradnju sa Interpolom, na osnovu memoranduma iz 2002. godine koji je još uvek na snazi. Na pitanje da li UNMIK i dalje obavlja tu funkciju i da li je u poslednje vreme bilo ikakvih zahteva Kosova kada je u pitanju saradnja sa Interpolom, Dolatshahi je odgovorila:
“UNMIK nastavalja da sprovodi svoju ulogu kao veza sa Interpolom, po potrebi blisko koordinirajući sa Policijom Kosova i EULEX-om kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje tih funkcija. Ne komentarišemo specifične komunikacije”.
UNMIK je ustanovljen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, kao kompromis SAD i zapadnog sveta sa Rusijom i kao statusno neutralna misija čiji je cilj da ojača i konsoliduje mir, sigurnost, vladavinu zakona i stabilnost na Kosovu i u regionu.
Po proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine, UNMIK je rekonstruisan i njegovi zadaci u oblasti vladavine prava preneti su na Misiju Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS). Budžet Misije je od jula 2017. do juna 2018. iznosio preko 38 miliona dolara. Glavno sedište joj je u Prištini, a dve kancelarije ove misije nalaze se u Mitrovici i Peći.
UNMIK je od jula 1999. do novembra 2008. godine, bio odgovoran za vođenje istraga i krivično gonjenje za teške zločine, uključujući ratne zločine. Amnesti internešnal je, međutim, ocenio da je UNMIK propustio da sprovede nezavisne istrage o zločinima nad Albancima, te otmicama Srba, Roma i drugih. Nerešene predmete UNMIK-a je 2008. preuzela misija EULEX.
UNMIK je ipak ostao veza između Kosova i međunarodnih organizacija, kao što je Interpol.
Kosovo je prethodno zatražilo da se ova misija reformira, odnosno da postane predstavništvo UN-a na Kosovu.
Krajem prošle godine i bivša ambasadorka SAD-a pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli je od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša zatražila izlaznu strategiju za misiju UN na Kosovu.
