Rudari rudarsko-metalurškog kombinata Trepča u Mitrovici danima su u štrajku zahtevajući od institucija Kosova bolje uslove rada, povećanje plata za 20 odsto, razrešenje Nadzornog odbora te prekid zapošljavanja osoblja bez konkursa. Oni takođe traže da im se prizna radni staž, zdravstveno osiguranje i da im penzije budu 70 odsto od plate. Rudari takođe tvrde da se kosovske institucije nisu ozbiljno bavile Trepčom.
Predsednik Nadzornog odbora Trepče Arian Sulja izjavio je za RSE da nije upoznat sa zahtevom rudara o razrešenju Nadzornog odbora, dodajući da njega imenuje i razrešuje Vlada Kosova.
On je takođe naveo da je povećanje plata nemoguće. Prema njegovim rečima, prosečna plata radnika Trepče je veća od 750 eura. Dodaje i da nema zapošljavanja bez konkursa.
“Povećanje plata trenutno je nemoguće zbog finansijske situacije u kojoj se nalazi preduzeće. To je visoka cena koja dovodi u rizik finansijsku stabilnost”, kazao je Sulja.
Sulja je dodao i da je štrajk rudara ometao sprovođenje zakona o Trepči.
“Tražili su da se u statut navedu pojedina pitanja kojima nije mesto u statutu, kao što su socijalni problemi i imovina koji nisu predviđeni zakonom”, kazao je Sulja.
On je takođe izrazio uverenje da će se u Skupštini Kosova ubrzo usvojiti statut ovog kombinata koji je već predat Vladi.
S druge strane, premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da je Trepča talac političke situacije na Kosovu. Kako je rekao, rešenje je blizu.
“Neće se rešiti u Briselu, već u Prištini i Mitrovici. Zahtevi rudara su legitimni i ubeđen sam da ćemo zajedno pronaći rešenje”, kazao je Haradinaj u utorak prilikom posete Ministarstvu trgovine.
Predsednik Sindikata radnika Trepče Shućri Sadiku kazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da više od 1.000 radnika ovog kombinata od prošle nedelje štrajkuje na poslu, a u sredu će odlučiti i o promeni načina štrajka.
“Ne izbacuje se mogućnost da se rudari zatvore u rudnik ili da krenu pešice na protest u Prištinu”, kazao je Sadiku.
Kosovske institucije već dve godine od usvajanja zakona ne uspevaju da osposobe Trepču, kombinat koji je osamdesetih godina zapošljavao više od 20.000 radnika. Danas u Trepči radi nešto više od 2.000 radnika južno i severno od reke Ibar.
Zakonom o Trepči, koji je usvojen 2016. godine, 80 odsto akcija je prešlo u vlasništvu Vlade Kosova, a preostale su otišle radnicima.
Zakon predviđa transformaciju poslovnih jedinica u Akcionarsko društvo Trepča AD, a to su Rudnici sa flotacijom Trepča-Stari Trg, Rudnici sa flotacijom Kišnica i Novo Brdo te Rudnici sa flotacijom Kopaonik i Leposavić.
Do te transformacije još nije došlo.
Zbog nesprovođenja zakona, kombinat se suočava sa brojnim poteškoćama, što je i povod štrajka rudara koji je počeo u četvrtak.
Nadzorni odbor Trepče, koji bi trebao da vodi računa o sprovođenju zakona, formiran je tek 18 meseci nakon njegovog zakona, dok rudari nisu zadovoljni njegovim radom.
Vršilac dužnosti direktora Trepče Dževdet Tahiri kaže da je trenutna finansijska situacija takva da je povećanje plata nemoguće, ali se složio da Zakon o Trepči treba da se sprovede. Bez registracije preduzeća u akcionarsko društvo nemoguće je ostvariti razvoj, dodaje on.
“Ne postoje nikakve budžetske mogućnosti da se plate povećaju. Sastao sam se sa rudarima i tražio da se vrate na radna mesta jer svaki izgubljeni dan prouzrokuje velike probleme”, ističe Tahiri.
Prethodno je ministar ekonomskog razvoja Valjdrin Luka izjavio za RSE da je rudnik Trepča tokom 2018. godine prošao kroz mnoge izazove, kao što su pad proizvodnje, slabo upravljanje te problemi sa sindikatom. On smatra da će se, nakon okončanja svih zakonskih procesa, otvoriti put razvoja i to putem privatnih kapitalnih investicija.
Luka je izrazio očekivanja da će se početkom ove godine Trepča konačno registrovati u akcionarsko društvo i da će biti izabrano rukovodstvo, a da će potom da se izvrši verifikacija rezervi što bi uveliko pomoglo stranim investitorima.
Trepča, kao i sam grad u kojem se nalazi – Mitrovica, od rata je podeljena između južnog i severnog dela.
Zbog nefunkcionisanja topionice olova na severu u Zvečanu, kao i cinka, u funkciji su samo proizvodni kapaciteti do faze koncentrata.
Do 2016. ovim kombinatom je upravljala kosovska Agencija za privatizaciju, a kada je Trepči pretila likvidacija, odlučeno je da se usvoji Zakon o Trepči kojim kombinat postaje Akcionarsko društvo Trepča AD.
Kašnjenje u formiranju neophodnih tela, kao što su Nadzorni odbor koji bira Upravni odbor, odnosno direktora, njegovog zamenika i direktore poslovnih jedinica, uticalo je na rad ovog kombinata.
Prihodi Trepče do sada su godišnje iznosili više od 14 miliona eura, ali je proizvodnja poslednjih godina zabeležila pad.
Srpska lista je, inače, protiv Zakona o Trepči, smatrajući da će ugroziti egzistencijalni opstanak radnika ovog rudnika.
I Srbija tvrdi da je u njenom posedu više od polovine vlasničkog udela Trepče te je zato Zakon o Trepči, koji je usvojen na Kosovu, odlučila da poništi.
