Vlada Kosova na jučerašnjoj sednici nije usvojila nove mere koje bi ograničile trgovinu sa Srbijom i BiH, ali je i tarifa od 100 odsto dala svoj rezultat, izjavio je nakon sednice vlade u Prištini premijer Ramuš Haradinaj, ali je dodao da su „identifikovani svi mogući postupci koje mogu da primene za slučaj da Srbija nastavi sa agresivnim postupcima“.
Koji su to postupci, nije objasnio, ali se poslednjih nekoliko dana uveliko spekuliše da bi Priština mogla da zabrani ulazak na Kosovo vozilima sa srpskim tablicama.
Kao odgovor na takve pretnje, BiH je pre dva dana najavila da bi kontramera mogla da bude zahtev za isključenje Kosova iz Cefte, čak i za suspenziju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Međutim, iako zvuče krajnje ozbiljno, pomenute kontramere više su „pucanj iz prazne puške“. Naime, Cefta nema mehanizam kojim bi isključila neku od članica, jer se sve odluke donose punim konsenzusom. Malo je verovatno da bilo koja od članica, ako je stavljena „na tapet“, glasa o sopstvenom isključenju ili o uvođenju nekih kaznenih mera. Ta blokada odlučivanja već je viđena u raznim slučajevima necarinskih barijera ili kada je Makedonija uvela dodatne takse na brašno iz Srbije, mada su one bile daleko od sadašnjih carina od 100 odsto.
Verovatno je to glavni razlog zbog čega se Srbija nije pridružila pretnjama izrečenim u BiH, ali nije najavila ni kontramere. Naime, i to bi bila specifična situacija, jer samo Kosovo i nije članica Cefte, već ga u tom telu zastupa administracija UNMIK-a.
Već nekoliko godina i Srbija i druge zemlje predlagali su da se usvoji princip „konsenzus minus jedan“, odnosno model po kome bi zemlja protiv koje se donosi neka odluka bila isključena iz glasanja. Ali, to nije usvojeno, kao ni predlog iznet prošle godine dok je Srbija predsedavala, da se napravi nova organizacija za slobodnu trgovinu u jugoistočnoj Evropi, CEFTA 1, u kojoj bi se blokada odlučivanja prevazišla. Taj predlog još nije stavljen na dnevni red.
– Jedina mogućnost koja sada postoji jeste da se obave konsultacije, a prema pravilima one mogu da traju do 90 dana. Ipak, iz dosadašnjeg iskustva, malo je verovatno da će to dati rezultat. Sledeći korak je arbitraža u Hagu, što je neizvestan i dugotrajan postupak – kaže za Danas Dejan Jovović, naučni savetnik u Privrednoj komori Srbije.
On ukazuje da je za prvih dvadesetak dana već vidljivo kolika bi šteta mogla da nastane u trgovinskoj razmeni zbog blokade prometa.
– Srpski BDP zbog mera bi mogao do kraja godine da bude umanjen za 0,18 odsto, a oko 30.000 radnika zaposleno je u fabrikama i firmama koje bi mogle da snose posledice nerealizovanog izvoza. Za godinu dana, ukupan gubitak srpske privrede mogao bi da dostigne oko pola milijarde evra, dok bi se oko 200 miliona evra odnosilo na evropske firme koje imaju svoje ispostave u Srbiji i preko njih izvoze na Kosovo – kaže Jovović i podseća da prema podacima PKS, razmena između centralne Srbije i Kosova na godišnjem nivou iznosi oko 369 miliona evra. Uglavnom je reč o srpskom izvozu, dok isporuke s Kosova dostižu 19,6 miliona evra i uglavnom su u voću i povrću.
