Sagovornici Danasa ne isključuju mogućnost da do kraja mandata briselskih institucija, odnosno tokom naredne godine, bude pronađeno rešenje za Kosovo, kako se nada posrednica u dijalogu Beograda i Prištine Federika Mogerini, ali napominju da kako stvari trenutno stoje nema mnogo razloga za optimizam.
Pojedini stručnjaci za ovaj region takođe naglašavaju da je pitanje i šta bi eventualni sporazum sadržao, imajući u vidu da se stiče utisak da je odbačena ideja o razgraničenju. Mogerini je prekjuče nakon sastanka sa šefovima diplomatije EU izjavila da je uverena da „dve strane mogu ne samo nastaviti dijalog, već i doći do pozitivnog ishoda, što je, da ponovim, na njima, ne na članicama EU“.
Prema mišljenju Johane Dajmel, zamenice direktora Asocijacije za Jugoistočnu Evropu iz Minhena, uvek postoji šansa da se postigne pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. Dajmel za Danas podseća da je to „preduslov da se obe strane – i Srbija i Kosovo, pridruže Evropskoj uniji“.
– Ipak, ostaje pitanje kako će taj sporazum izgledati. Bilo kakva razmena teritorija nije rešenje. Smatram da taj sporazum mora da bude sveobuhvatan i održiv, a ne da narušava bezbednost u regionu i nužno je isključiti prekrajanje granica po etničkim linijama, smatra naša sagovornica.
Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, kaže za Danas da je Federika Mogerini „svakako zainteresovana“ da se sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji postigne pre isteka njenog mandata, odnosno do proleća sledeće godine, kako bi njen angažman ipak rezultirao nekakvim opipljivim uspehom, ali da u ovom trenutku to ne deluje verovatno.
– EU je sa pravom zabrinuta za multietničnost Kosova u slučaju podele i bilo bi dobro da se još jasnije govori o ovoj opasnosti, kako postizanje rešenja ne bi išlo nauštrb opstanka srpske zajednice južno od Ibra. Međutim, plašim se da je u ovom trenutku za mnoge međunarodne aktere postizanje rešenja prioritet u odnosu na brigu o mogućim negativnim posledicama, konstatuje on.
Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, navodi za naš list da „nije preveliki optimista“, imajući u vidu da se sporazumu sa Beogradom protivi većina poslanika u Skupštini Kosova i većina albanskih partija, uključujući i mnoge članove partije kosovskog predsednika Hašima Tačija.
– To ne isključuje mogućnost sporazuma ukoliko se formira neka druga parlamentarna većina, mada je takva opcija na „dugom štapu“, ukazuje sagovornik Danasa.
U vreme zaključenja ovog izdanja našeg lista i dalje nije bila zvanično zakazana sednica parlamenta Kosova na kojoj bi se glasalo o transformaciji bezbednosnih snaga u vojsku. Sagovornici iz Prištine juče su nezvanično navodili da su „velike šanse“ da se ta sednica održi u petak, 14. decembra, u skladu sa ranijim najavama, uprkos protivljenju NATO-a formiranju vojske bez prethodnog odobrenja Srba na Kosovu i ostalih zajednica koje tamo žive.
