Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdi da su njene reči istrgnute iz konteksta i da nikome nije pretila kada je u sredu, povodom najave formiranja vojske Kosova, izjavila da se „nada da Srbija neće morati da upotrebi vojsku“.
Dan nakon što je ovo rekla, Ana Brnabić poručuje da „nikome nije u interesu zveckanje oružjem“, i poziva na mir, toleranciju i razum u regionu.
„Moram da priznam da sam bila neprijatno iznenađena time kako su Rojters i Asošiejtid pres preneli konferenciju za medije od sat vremena u kojoj sam, ni manje ni više, okruglo deset puta pozvala na mir i razum. Da razgovaramo u skladu sa vremenom u kome živimo i 21. veku. Da pričamo o školama i obrazovanju, a ne o vojsci i puškama su izvukli pola moje rečenice iz koje ispada da Srbija preti nečim“, rekla je Brnabić.
Premijerka Srbije je u obraćanju medijima dan ranije govorila o posledicama uvođenja taksi na robu iz Srbije, govorila je i o tome da Beograd „za razliku od Prištine koja želi vojsku, želi da se takmiči u inovacijama, ekonomiji, podršci mladima“. Ali je izjavila i da je upotreba vojske Srbije „jedna od opcija na stolu“ jer, kako je navela, „Srbija ne može da gleda novo etničko čišćenje“. Sledećim rečima:
„Vi znate da smo mi u prethodnom periodu, od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, takođe dosta ulagali u podizanje naših odbrambenih kapaciteta. I vojske i policije. Pre svega zato što su bile devastirane. Ja se nadam da mi nikada nećemo morati da upotrebimo, ali nažalost mislim da je to, u ovom trenutku, jedna od opcija na stolu“, rekla je Brnabić.
Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković iznenađen je izjavom predsednice Vlade Srbije, uz ocenu da je reagovala oštro i nediplomatski.
„Mogu se Srbi braniti od eventualne agresije ili nekakvih zlonamernih postupaka kosovskih snaga, ali su tu snage NATO-a. Ući u sukob sa njima značilo bi novi rat, i za Srbiju sasvim sigurno novi poraz, uz nesagledive posledice. Duboko verujem da se to neće dogoditi, ali mi je žao što se o tome razmišlja. Jer, čim počnete razmišljati, u nekoj situaciji se može dogoditi da neko to i uradi“, navodi Visković.
Dan posle premijerkine izjave, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da je uveren da tenzije na Kosovu „neće dovesti do rata“, ali da Srbija „svakako neće dozvoliti pogrom svog naroda, gde god da živi“.
„Ne volim ni da koristim reč rat, a čini mi se da ljudi u Prištini ne razumeju razmere katastrofe koje mogu da izazovu i molim ih da pokušaju da to shvate, ali kada imate takvog nepredvidivog protivnika, onda je to svakako problem“, rekao je Vučić za televiziju „Pink“.
Strani analitičari ocenjuju da su oštre poruke iz Beograda upućene pre svega na adrese zapadnih partnera, od kojih očekuju brže reakcije na aktuelne događaje.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže da izjavu Ane Brnabić ne bi čitao kao pretnju jer „ako pretite morate da budete svesni i svih posledica“.
„Srbija stalno poziva na značaj Kfora, a prilično je jasno da bi svaka potencijalna intervencija naišla na reakciju koja bi neminovno vodila sukobu. Napisao sam i tekst o tome kako bi izgledao naredni rat na Zapadnom Balkanu i moja teza je da bi takav sukob bio gotov za 48 časova. Ne znači da nema onih koji o tome misle, ali ne bih premijerku Brnabić svrstao u grupu političara koji se zalažu za vojno rešavanje kosovske krize. Ali, kada se uzme u obzir sve što se trenutno dešava, ta izjava nije bila neophodna“, navodi Savković.
U međuvremenu, premijer Kosova Ramuš Haradinaj ponavlja da će, kako je prethodno i najavljeno, Skupština Kosova 14. decembra glasati za tri zakona koji će otvoriti put transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojne. Na sednici Skupštine Kosova, on je ocenio da će „zakoni i vojska proći dostojanstveno, i da će Kosovo koračati napred na svom putu“.
„Nismo uspeli da svakoj vladi članice NATO objasnimo istinu o transformaciji KBS-a. Ali smo osnovno objasnili o tome da treba ići dalje sa našom vojskom“, kazao je Haradinaj.
Dodao je da je transformacija ovih snaga u skladu sa bilateralnim i multilateralnim angažovanjima Kosova sa državama članicama NATO-a, kao i sa glavnim sedištem NATO-a.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je u sredu upozorio zvaničnu Prištinu da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastavi proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, razgovarao je telefonom sa premijerom Kosova Ramušom Haradinajem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. “Podvukao sam da obe strane, i Beograd i Priština treba da pokažu smirenost i suzdržanost, i da izbegavaju bilo kakve provokativne izjave ili akcije,” poručio je prvi čovek Alijanse.
“Sa gospodinom Haradinajem sam otvorio pitanje plana da se krene dalje sa transformacijom Kosovskih bezebednosnih snaga u vojsku. Naglasio sam da je loš tajming za takav potez i da je protivan savetima mnogih NATO saveznika i da može imati negativne reperkusije na kosovsku perspektivu euro-atlantskih integracija” poručio je Stoltenberg, dodajući da će ukoliko mandat Kosovskih bezbednosnih snaga bude proširen, NATO morati da ispita nivo angažmana sa KBS.
Sa Vučićem je, kako se navodi u saopštenju, razgovarao o potrebi da se smanje aktuelne tenzije.
“Podsetio sam obojicu da dijalog kojem posreduje EU, između Beograda i Prištine, ostaje jedni način da se donese dugotrajni mir i stabilnost regionu”, navodi generalni sekretar NATO-a.
On je dodao da NATO i dalje ostaje posvećen bezbednosti i stabilnosti Kosova kroz mandat Ujedinjenih nacija, odnosno mirovnu misiju KFOR-a.
Ambasador SAD u Prištini: Formiranje vojske Kosova pozitivan korak
Novi američki ambasador u Prištini Filip Kosnet ocenio je da je najavljeno formiranje vojske Kosova, o kojoj će parlament te zemlje raspravljati 14. decembra, pozitivan korak:
“Vašington je konstantno podržavo razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i njihovu transformaciju u oružane snage. SAD su uložile puno novca, proveli vreme u obučavanju, i razmeni između KBS i američke vojske. Mi mislimo da je prelazak Kosovskih bezbjednosnih snaga u vojsku pozitivan korak i da je jedino prirodno za Kosovo kao suverena i nezavisna država ima samoodbrambene kapacitete”.
Kosnet je rekao i da su kosovski lideri kazali da će ta vojska u budućnosti biti deo međunarodnih mirovnih operacija.
“Kosovo je došlo do tačke kada, umesto da samo koristi mehanizme međunarodne bezbednosti, može i doprineti, što je dobrodošlo”, rekao je Kosnet u intervjuu televiziji RTK.
