Povećanje taksi za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu od 100 odsto bio je očajnički čin Vlade Kosova, smatra profesor Univerziteta u Prištini Enver Hasani. On je u ponedeljak na panel diskusiji „Odnosi Kosova i Srbije i uticaj na bezbednost na Zapadnom Balkanu” u Beogradu rekao da očekuje da će se dijalog pomeriti sa mrtve tačke nakon posete evropskog komesara Johanesa Hana Prištini.
„Ozbiljan problem kosovske strane je taj što pregovarači nemaju nikakav legitimitet. Nijedna partija, nijedna politička snaga niti građansko društvo ne podržavaju pregovore u ovom formatu. Nije kosovsko društvo protiv dijaloga, ali jeste protiv ovakvog dijaloga koji je proizveo strah, rezerve i sumnju kod većine stanovništva. Ja vidim da su i lokalni Srbi na Kosovu uplašeni“, ističe Hasani.
Učesnici panela održanog na Fakultetu političkih nauka razgovarali su o tri moguća modela rešenja srpsko-kosovskog spora: razmeni teritorija, normalizaciji odnosa uz podršku Evropske unije ili održavanju spora u trenutnim okvirima.
Kristof Bender iz Evropskog instituta za društvene nauke misli da ne postoji opravdan razlog da se spor Srbije i Kosova reši što pre, jer bi se hitnim rešenjem, ma šta ono podrazumevalo, propustila šansa se detaljno reše praktična pitanja koja muče građane Kosova – i Srbe i Albance.
„Hitno rešenje kosovskog spora ne nameću svi političari u Srbiji i na Kosovu, već konkretno dve osobe – predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači. Kosovska politička elita ne podržava razmenu teritorija, a to rešenje je neprihvatljivo i za Srbe južno od Ibra, kao i za deo Srba na severu“, kaže Bender.
Dušan Janjić, analitičar iz nevladinog Foruma za etničke odnose, misli da će odnos Kosova i Srbije biti još dugo u zoni zamrznutog konflikta.
„Verovatno je njima (Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju) prošle godine bilo važno da predstave da se rešenje mora hitno naći, zbog izbora i njihovih karijera, ali očigledno im nije toliko hitno, čim mogu ovako da se igraju i da se blokiraju sankcijama. I oni idu na ’status quo’ – prema tome, nema pregovora do septembra, a što pre se mora izaći iz krize na severu Kosova“, ističe Janjić.
Sumnja u uspeh pregovora koju su izrazili domaći i strani panelisti je za profesora Radovana Vukadinovića iz Zagreba posledica trenutnih odnosa Srbije i Kosova, kao i zasićenosti Evrope da se bavi ovom tematikom.
„Evropa ima svojih problema – tu posebno mislim na Francusku i Nemačku kao i na jačanje populizma i desnih snaga u Evropskoj uniji. Veliko je pitanje hoće li EU imati više volje, vremena i interesa da se bavi ovom temom. A u Srbiji i na Kosovu trenutno ne postoji konsenzus, političke snage su podeljene i nema nikoga ko bi te pregovore gurao napred“, kaže Vukadinović.
Profesor Joanis Armakolas, iz Grčke fondacije za evropsku i spoljnu politiku, smatra da u rešavanju spora Srbije i Kosova postoji mnogo poteškoća, izazova i detalja o kojima se ne pregovara.
„Ako političari žele da ubrzaju dijalog, potrebno je da javnosti iskreno saopšte šta je na stolu, a ne da uveravaju građane da konačno rešenje neće oštetiti interese nijedne strane“, ističe Armakolas i dodaje da je nerealno da ne bude kompromisa.
„Ja sam vrlo skeptičan po pitanju toga da li je realno očekivati da uskoro dođe do sveobuhvatnog rešenja problema, posebno ako se bude pregovaralo o razmeni teritorija. Takvo rešenje bi imalo negativne posledice po region, a i javnost na Kosovu bi ga teško prihvatila“, smatra Armakolas.
Ni javnost u Srbiji ne gleda blagonaklono na razmenu teritorija, podseća Dušan Janjić.
„Kada je u pitanju razgraničenje koje voli ovdašnja vlast, apsolutno pretežu argumenti protiv, to je vrlo rizična opcija. Već trideset godina mi smo žrtve tih neuspeha da se ljudi razdele i ona odvaja i nas i Kosovo od izvesnosti jer postavlja mnoga pitanja – mogućnost opstanka Kosova posle, u granicama u kojima ostane ili kako će Srbija da zaustavi svesrpsko ujedinjenje“, objašnjava Janjić.
Zbog toga se Janjić zalaže za normalizaciju odnosa bez punog priznanja, tojest primenu ’nemačkog modela’, koji bi podrazumevao delimično priznanje uz trenutno utvrđivanje privremenih granica sa eventualnim korekcijama.
Za Kristofa Bendera je razmena teritorija deo ideje da se možete osećati sigurno samo ako ste pripadnik većinskog naroda jedne države, što je dovelo do krvoprolića u Jugoslaviji devedesetih godina. Korigovanje granica bi značilo otvaranje „Pandorine kutije“ na Balkanu, smatra i profesor Radovan Vukadinović.
„Do sada se u istoriji međunarodnih odnosa pokazalo da je to uglavnom bilo loše i da nije dalo dobre rezultate. Na prvi pogled se čini kao mehaničko rešenje koje bi bilo idealno, ali u praksi to nije tako“, upozorava Vukadinović.
Vukadinović kaže i da trenutna vlast u Hrvatskoj dvojako posmatra postojeće probleme na Balkanu. Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i njoj naklonjena politička elita podržavaju stavove Sjedinjenih Američkih Država, dok se kabinet hrvatskog premijera Andreja Plenkovića zalaže za rešenja koje nameće Evropska unija.
„Sa druge strane, i javnost u Hrvatskoj je podeljena. Ponekad preovladava mišljenje da je stabilizacija odnosa na Balkanu dobra stvar, dok drugi deo javnosti likuje kada politička situacija ide na štetu Srbima“, objašnjava Vukadinović i dodaje da bi moguća razmena teritorija između Srbije i Kosova otvorila pitanje statusa entiteta Republike Srpske ili takozvane Herceg Bosne u Bosni i Hercegovini.
Granice Bosne i Hercegovine povučene su na mirovnom sporazumu u Dejtonu, ali su analitičari saglasni da nova međunarodna konferencija na kojoj bi se rešilo pitanje Kosova nije realna opcija, iako su se najave takvog rešenja mogle čuti u medijima.
Međunarodne mirovne konferencije imaju smisla ukoliko postoji ratni sukob, i u tom momentu nameću nedemokratsko rešenje koje ne odgovara nijednoj sukobljenoj strani, jer je glavni cilj sprečiti nasilje, objašnjavaju analitičari. Pošto to nije slučaj sa Srbijom i Kosovom, panelisti skupa „Odnosi Kosova i Srbije i uticaj na bezbednost na Zapadnom Balkanu u Beogradu“ se zalažu za rešenje koje će biti rezultat detaljnih pregovora koje će iskreno voditi obe strane.
