Vlada Kosova neće povući odluku o uvođenju carine od 10 posto na srpske i bh. proizvode sve dok te zemlje ne počnu da se ponašaju korektno prema Kosovu, kažu iz kabineta kosovskog premijera. Otkako je odluka vlade stupila na snagu, uvoz robe iz tih država pao je za 50 posto, a Carina Kosova je uspela da prikupi 300 hiljada eura više.
Direktor carine Bahri Berišha izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je upoređivanje uvoza urađeno nedelju dana pre i nedelju dana posle odluke.
„Nedelju dana pre odluke uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne bio je sedam miliona eura, dok šest dana nakon odluke, uvoz je iznosio 3,5 miliona eura. Od zaštitne mere od 10 posto sakupili smo 300 hiljada eura“, kazao je on.
Tačnije podatke kosovske vlasti imaće kroz tri nedelje.
Vlada Kosova uvela je te mere 6. novembra iz ekonomskih i političkih razloga a zbog, kako su rekli, destruktivnog ponašanja Srbije prema Kosovu.
Kritike zbog takve odluke uputila je najpre EU koja je pozvala na hitno povlačenje mera navodeći da je to u suprotnosti sa CEFTA-om, (Centralno evropski sporazum o slobodnoj trgovini).
Otpravnica poslova američkog ambasadora u Prištini Kolin Hajland (Coleen Hyland) u utorak je kazala da ovakva mera ne ide u korist Kosovu i da stvara neizvesnost za preduzeća i ekonomsku nestabilnost. Pozvala je na ulaganje napora radi prosperitetnije budućnosti kroz dijalog.
U vezi s tim, Haki Šatri, ekonomski savetnik kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, izjavio je za RSE da se radi o državnom interesu i da Kosovo u ovom slučaju traži samo jednako tretiranje i reciprocitet. On dodaje da odluka Vlade nema određeni rok koliko će da traje, već da će se promeniti onda kada se promene okolnosti.
„Srbija izvozi robu na Kosovu u velikoj meri, a nas niti priznaje, niti nas poštuje, a ne poštuje ni međunarodne regulative bilo CEFTA-e, bilo drugih mehanizama. Traže dijalog, a ne poštuju sporazume iz dijaloga, od energetike do drugih pitanja. Prema tome, Kosovo želi da zaštiti sebe, a onda kada se stvore novi uslovi, kada Srbija počne da se ponaša normalno, onda ćemo stvoriti olakšice i važiće pravila koja važe i za druge zemlje“, navodi Šatri.
On dodaje da se pojedini srpski proizvodi prodaju jeftinije na Kosovu nego u Srbiji, što je u suprotnosti i sa CEFTA-om.
Ista mera važi i sa BiH koja se takođe, kaže Šatri, ne ponaša korektno prema Kosovu, ali je efekat ove mere za tu zemlju mnogo manji u poređenju sa Srbijom.
Privredna komora Kosova i Klub proizvođača podržali su ovakvu odluku Vlade i napomenuli da su Srbija i BiH godinama kršili sporazum CEFTA-e, na šta Brisel nije reagovao.
S druge strane, veliki broj kompanija na Kosovu sirovinu dobija iz Srbije, pa i iz BiH. Iz Kluba proizvođača kažu da ta roba može da se zameni sa robom drugih država, ali da se još uvek čeka da Srbija promeni prustup prema ekonomskom sektoru Kosova.
Direktor ovog kluba Astrit Panđa kaže da su proizvođači bili svesni kakav uticaj ova mera može da ima na njih, ali da se radi na pronalasku alternative. I on je prethodno ukazao da se više srpskih proizvoda na Kosovu prodaje jeftinije nego u Srbiji kao što su građevinski blokovi, da farmaceutski proizvođači na Kosovu ne mogu da dopru do srpskog tržišta, i da kosovske kompanije ne mogu da konkurišu ni na jednom tenderu u Srbiji zbog nepriznavanja dokumenata.
Iz Saveta za zaštitu potrošača podržali su odluku Vlade Kosova, navodeći da nacionalni interes nema cenu.
Kosovo godišnje uvozi iz Srbije robu u vrednosti od 400 miliona eura, a iz BiH oko 81 milion. Izvoz Kosova u Srbiji prošle godine bio je 48 miliona eura, a u BiH 8,7 miliona.
