Profesor američkog Univerziteta Džons Hopkins, Edvard Džozef izjavio je za RTK da je suština rešenja sporazuma Srbije i Kosova hoće li doneti stabilnost ili nestabilnost. Kako je upozorio, sporazum o teritorijama između Kosova i Srbije mogao bi imati negativne posledice po Srbe južno od Ibra, stoga smatra da i oni treba da iznesu svoj stav.
Dobro je što se nakon toliko godina zamrznutih odnosa i nepostojanja komunikacije između Beograda i Prištine, vode direktni razgovori između dvojice predsednika Vučića i Tačija, izjavio je Edvard Džozef, profesor američkog Univerziteta Džons Hopkins. Ali, kako dodaje, niko ne zna tačno o čemu se zaista pregovara.
“Mislim da je jako dobro da imamo otvorene, kontinuirane razgovore i to je veoma pozitivno. Pitanje je o čemu se razgovara i šta je suština rešenja za Kosovo koje oni žele da predstave i da li će to rešenje značiti stabilnost ili nestabilnost za region”, kaže on.
Prema rečima Džozefa, zvanične pozicije EU i SAD po pitanju pregovora i statusa su jedna stvar, dok je mudra politika nešto drugo.
“Znamo da Mogerini jako želi sporazum i voljna je da teritorijalni aspekt unese u taj sporazum. Videli smo i da je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Bolton u Ukrajini dao signal da bi takav sporazum mogao biti prihvatljiv”.
“U Briselu i Vašingtonu ukazuju da postoji saglasnost dve strane. Ali oni nisu zaista raspravljali o posledicama sporazuma i mnogi ljudi, uključujući i mene, smatraju da one mogu biti negativne”, kaže Džozef.
Prema rečima, Džozefa predlog o korekciji granice, kako to dve strane nazivaju, u stvari znači podela teritorije, što će doneti brojne posledice.
“Prva je to da oni razgovaraju o tome i da su saglasni, ali to je saglasnost između dveju vlada, između Beograda i Prištine, ali šta je sa ljudima koji tamo žive? Drugim rečima, ako je to teritorijalna podela kako se kaže, ne korekcija granica, to je de fakto slabljenje pozicije manjina”, ističe on.
Džozef smatra da sa novim teritorijalnim rešenjima manjine gube zaštitu koju im nudi Ahtisarijev plan.
“Ako sever Kosova ide Srbiji, onda Srbi na jugu neće uživati istu zaštitu iz Ahtisarijevog plana koju imaju danas, zato što će nestati osnova za ovu zaštitu. A osnova za ovu zaštitu je teritorijalno koherentno Kosovo, uključujući i sever”.
“Ako otcepite sever onda nestaje opravdanje za zaštitu. Zato je zabrinutost Crkve koju izražava otac Sava iz Visokih Dečana legitimna”, kaže američki profesor.
Edvard Džozef ističe da je i pored saglasnosti između dveju vlada, između Beograda i Prištine, potrebna saglasnost naroda.
“Ja predlažem referendum koji bi zahtevao većinsku podršku manjinskih zajednica, a to bi uključivalo i Albance na jugu Srbije. Tako da i njihova saglasnost treba da bude uzeta u obzir, a ne samo saglasnost vlada”, ističe on.
Prema rečima Džozefa, proces normalizacije je najpre bio zasnovan na tehničkim pitanjima, što nije bilo od suštinskog značaja za odnose. On smatra da nema pravog napretka sve dok na putu ka dogovoru stoji tema pitanja napredovanja Srbije ka EU, a Kosovo ka članstvu u UN i punom priznanju.
“To su uvek bile velike prepreke i umesto da se razgovaralo o alternativnim opcijama, odmah se pristupilo opciji razmene teritorija i ja mislim da je to čudno i razočaravajuće da nije bilo napora da se transatlantski dogovor Vašingtona i Brisela stavi na sto koji bi rešio zahtev Kosova za priznanjem bez razmene teritorija”, istakao je Džozef.
Profesor na Univerzitet Džons Hopkins, Edvard Džozef ističe da se u procesu pregovora sada koriste izrazi kao što je korekcija ili multidimenzionalan, čime se želi umanjiti pitanje razmene teritorija.
Ali, kako ističe to je ipak pitanje teritorije i najznačajnija komponenta.
On smatra da izbori u Evropskoj uniji sledeće godine nameću raspored pregovorima i zato postoji “snažan interes Brisela da se postigne sporazum pre isteka mandata Federike Mogerini”.
