Iako je evropska posrednica u dijalogu Srbije i Kosova Federika Mogerini pozvala obe strane da se „uzdrže od reči, akcija i mera suprotnih duhu normalizacije“, Beograd i Priština nastavljaju međusobne optužbe za opstrukciju pregovora.
Evropska unija očekuje od kosovske strane da preduzme korake kako bi se omogućio nastavak dijaloga na najvišem političkom nivou. Ovo su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli zvaničnici upućeni u proces u svetlu poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se neće sastati sa kosovskim kolegom Hašimom Tačijem, dok su na snazi pre tri dana uvedne mere Vlade Kosova o tarifama na robu koja se uvozi iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
“Mi smo jasno dali do znanja da je odluka kosovske Vlade kršenje obaveza Kosova koje proizilaze iz CEFTA-e. Jasno očekujemo od Kosova da povuče ovu meru. To je mera koja potcenjuje regionalnu saradnju i nije u skladu sa principima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”, rekla je portparolka Evropske unije Maja Kocijančić.
Prema našim izvorima, ovo pitanje je bila dominantna tema susreta dvojice predsednika. Stoga će, kako su potvrdili evropski izvori, naredni susret na predsedničkom nivou zavisiti od postupaka Vlade u Prištini oko tarifa na uvoznu srpsku robu.
Sa Kosova odgovaraju da odluku neće povlačiti. Zamenik premijera Kosova Fatmir Ljimaj izjavio je da je Kosovo zainteresovano za regionalnu saradnju, ali da „Srbija ne može da ima otvoreno tržište na Kosovu kada istovremeno lobira i finansira sve međunarodne forume i ometa članstvo Kosova“.
„Regionalna saradnja ne podrazumeva prodaju proizvoda na Kosovu i da sa tom zaradom posle u zemljama sveta vršiš pritisak za povlačenje priznanja Kosova“, rekao je Ljimaj.
U nastavku, Srpska lista, vodeća partija Srba sa Kosova, je saopštila da će zbog uvođenja poreza na proizvode iz Srbije u Skupštini Kosova delovati „potpuno opoziciono“. Oni su naveli da „neće podržavati predloge Vlade Kosova, a da će podržati svaki predlog za njeno rušenje“.
Povlačenje odluke Prištine o porezu od 10 odsto na proizvode iz Srbije, jedan je od uslova bez čijeg se ispunjavanja, kako je posle nove runde dijaloga najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „srpski predstavnici više neće pojaviti u Briselu“.
„Srbija uvek spremna za dijalog, ali pre toga neko mora da se ponaša odgovorno, da ispunjava svoje obaveze. Da ne preti Srbima slanjem vojske, da ne uvodi nove tarife suprotno CEFTA sporazumu. Sada Srbija protivpravno pokušava da se izbaci i iz elektromreže na severu Kosova, i to rade Evropljani, a ne Albanci. Iako krivicom Prištine i dalje nema Zajednice srpskih opština, oni sada nama hoće da otmu pravo da trasnferišemo struju“, rekao je pored ostalog Vučić.
Predsednik Kosova Hašim Tači odgovara da se dijalog ne može voditi „ultimatumima i agresivnim tonom“.
„Ton srpske delegacije i Aleksandra Vučića je bio agresivan i arogantan, a naš diskurs je bio argumentovan i pravedan. Mi smo za balansiran sporazum, koji bi podrazumevao međusobdno priznanje i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, i sa realnom mogućnošću da se zameni Rezolucija 1244“, rekao je Tači.
Po završetku nove runde dijaloga, evropska posrednica Federika Mogerini pozvala je obe strane da se „uzdrže od reči, akcija i mera suprotnih duhu normalizacije“.
A to je, prema rečima Boda Vebera iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, upravo ono što već duže vreme karakteriše pokušaje dijaloga. Kriza i sve jače tenzije postale su njegovo osnovno obeležje, navodi Veber.
„Ne možemo tačno znati o čemu se radi, ali po izjavama učesnika, a pogotovo predsednika Vučića, izgleda da nije samo dijalog u krizi nego da postoje ozbiljne tenzije između Prištine i Beograda. Taj politički spin kojim obe strane, ali najviše iz Beograda, pokušavaju da izvuku nešto iz zadnje faze dijaloga, kada se pokaže da se ti ciljevi ne mogu postići, bojim se da može doći do tenzija, možda i ozbiljne sigurnosne krize, bojim se najviše na severu Kosova“, navodi Veber.
U međuvremenu, tenzije se nastavljaju. Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić poručuje da „nije realno da se dijalog nastavi dok Priština optužuje Srbiju da se ponaša neprijateljski“, uz tvrdnju da Kosovo opstruiše dijalog kako bi mu bile ukinute vize.
„Priština sve što radi u poslednje vreme radi kako bi naterala Evropsku uniju da im da viznu liberalizaciju i da natera zapadne zemlje da prime takozvano Kosovo u Interpol. Što se nas tiče Kosovo ne može da uđe u Interpol, a što se tiče vizne liberalizacije, dajte im slobodno, neka svi odu kod njih”, kazao je Dačić.
Na Kosovu su revoltirani zbog, kako kažu, izostanka spremnosti da Evropski savet 10. decembra uvrsti pitanje ukidanja viznog režima Kosovu.
Iz tog razloga, premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je i da bi bilo dobro da predsednik Tači „analizira šta radi u procesu dijaloga, da li treba da ide na sastanke u Brisel ili ne, ili da prizna da agenda Kosova zavisi od raspoloženja suseda“.
„S obzirom na to da je sada otpočela konačna faza dijaloga, na svaku važnu odluku i Kosova i Srbije treba gledati kao na pozicioniranje dve strane“, ocenjuje kosovski analitičar Artan Muhadžeri. On navodi da obe strane žele maksimalno da uvećaju svoje zahteve kako bi na kraju u dijalogu dobili što više.
„Što se tiče i poslednje odluke Vlade Kosova o carini i to je deo jedne strategije kojoj je cilj da Srbiju dovede u težu poziciju, ali ono što je ovih dana nedostajalo je to što Kosovo ne predstavlja svetu sve one sporazume koje Srbija nije poštovala. Samo Srbija govori o tim sporazumima koje Kosovo nije sprovelo, ali Kosovo treba više da govori o tome jer su argumenti na našoj strani“, kazao je Muhadžeri.
Bivši šef pregovaračkog tima Srbije u dijalogu sa Kosovom Borko Stefanović ocenjuje da su tačke Briselskog sporazuma izašle iz fokusa pregovarača onog momenta kada je nezvanično počelo da se govori o razmeni teritorija između Srbije i Kosova. Iako epilog nove runde dijaloga vidi kao „završnu predstavu“, ne isključuje mogućnost da će u Briselu biti još susreta.
„Vučić je i ranije govorio da se u Brisel ne vraća, pa se vraćao. Deo dijaloga vezan za Briselski sporazum mu više nije primaran zato što dogovara razgraničenje. Ovo u Briselu je bilo zbog Federike Mogerini, da se ona sačuva kao osoba koja iole ima kontrolu nad dijalogom. Oni pokušavaju da održe tu mimikriju i sinoć je to puklo, ali me ne bi čudilo da se Marko Đurić (šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo) sledeće nedelje vrati u Brisel i nastavi razgovore. Spoljna služba Evropske unije zadužena je za pokušaj primoravanja obe strane da ispune delove iz tehničkog dijaloga, a sve ostalo što se tiče pitanja statusa Vučić i Tači rade u senci“, navodi Stefanović.
Makar i načelno razmatranje inicijative o promeni granica, za Boda Veberaiz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije znak je da su svi učesnici „zalutali“ u pregovorima i da je vreme za resetovanje.
„Podizanje tenzija nije prvi put, i ovo je svakako znak da mora doći do ozbiljnog resetovanja dijaloga. Sad je pitanje da li su zvaničnici Evropske unije, koji su nažalost, učestvovali u lutanju u pregovorima još spremni da preokrenu brod ili će to morati da sačeka dolazak nove Evropske komisije. Pre toga, mislim da je bitno da najvažnije države Zapada jasno stave do znanja da ovo igranje vatrom neće biti dozvoljeno“, navodi Veber.
Dijalog u Briselu u četvrtak bio je prvi posle dvomesečne pauze koju su obeležile tenzije na relaciji Beograd – Priština.
Poslednja runda na predsedničkom novu održana je 7. septembra, ali su tada održani samo bilateralni sastanci šefice diplomatije EU Federike Mogerini sa Vučićem i Tačijem. Do najavljenog, trilateralnog susreta nije došlo jer je predsednik Srbije odbio da se sastane sa Tačijem zbog, kako je naveo, “svih prevara, pretnji i laži predstavnika Prištine”.
Ostaje neizvesno da li će i kada biti održan naredni sastanak dve strane u Briselu, čiji dogovor trebalo da dovede do pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.