Iako optužnica još uvek nema, u Specijalizovanom veću Kosova i Specijalnom tužilaštvu u Hagu (Specijalni sud za ratne zločne na Kosovu) tvrde da se rad u sklopu mandata ovih kosovskih pravosudnih institucija nastavlja.
Novoizabrani tužilac Džek Smit izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je njegova prva poseta Kosovu prošle nedelje bila „veoma korisna“.
„Specijalizovano tužilaštvo fokusirano je na nastavak istrage i sprovođenje svog mandata“, dodaje se u odgovoru. Smit se u Prištini sastao sa ministrom pravde Abeljardom Tahirijem i predstavnicima međunarodnih misija.
Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova rade na istrazi zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine. U tom izveštaju se dodaje da su zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1998. do 2000. godine.
Ova ustanova je potpuno funkcionalna od prošle godine, mada se još niko za navodne zločine nije pojavio pred sudom. Stručnjaci na Kosovu su prethodno za RSE rekli da je zabrinjavajuće, neopravdano i neodgovorno ovoliko kašnjenje, s obzirom na veliki pritisak koji je međunarodna zajednica izvršila na Kosovo da formira taj sud.
Na istragama navodnih zločina trenutno radi treći po redu tužilac.
Prvi tužilac Klint Vilijamson bio je na čelu Specijalnog istražnog tima koji je nakon istrage, 2014. saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice. Nakon toga, na osnovu zakonskih izmena na Kosovu, u Hagu se formiraju veća na svakom nivou kosovskog sudskog sistema, kao i tužilaštvo. Istragu navoda o zločinima nastavlja novi tužilac Dejvid Švendimen od 2014., ali on je u martu 2018., umesto 2020. otišao sa te pozicije nakon isteka mandata u američkog diplomatskoj službi. Na njegovo mesto dolazi novi američki tužilac Džek Smit.
Da bi se podigla optužnica, Specijalizovani tužilac mora da se uveri da „postoji dobro utemeljena sumnja da je osumnjičeni izvršio ili da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća“ pre podnošenja optužnice, na osnovu Pravilnika o postupku.
Bivši specijalizovani tužilac Dejvid Švendimen je tokom svog mandata izradio smernice za tužioce na osnovu kojih optužnica može da se podigne tek nakon što se uvere da je ispunjeno pet uslova: da su dokazi koji podržavaju optužbu prihvatljivi u Specijalizovanom sudu, da će dokazi biti raspoloživi za izvođenje u sudu kada za to dođe vreme; da će dokazi biti dovoljni da dokažu van razumne sumnje svaki element svakog krivičnog dela za svako optuženo lice; da predmet ima velike izglede da preživi osporavanje upućene, inteligentne i jake odbrane, i da će predmet dovesti do osuđujućih presuda koje mogu da se održe prilikom žalbenog postupka.
Kao što su iz tužilaštva rekli, istraga se nastavlja.
U međuvremenu, Specijalizovana veća Kosova potpuno su funkcionalna od 5 jula 2017. kada je usvojen dokument za vođenje krivičnih postupaka odnosno Pravilnik o postupku i dokazima. U većima i tužilaštvu radi oko 150 osoba koje dolaze iz država širom sveta. Sudije, njih 20, dolaze iz 14 zemalja.
Iz ovih veća su za RSE saopštili da su u međuvremenu usvojeni unutrašnji pravilnici i ostale zakonske instrumente radi osiguravanja efektivnih i fer postupaka.
Kako je za RSE dodala Angela Griep, portparolka Specijalizovanih veća, do sada je 119 advokata sa Kosova, iz Srbije i drugih država upisano je u imenik branilaca i zastupnika žrtava. Time su oni stekli pravo postupanja pred Specijalizovanim većima Kosova u svojstvu branilaca osumnjičenih i optuženih, te zastupnika grupe žrtava. Takođe je izabran i ombudsman Specijalizovanih veća i tužilaštva,talijan Pietro Spera, koji će, postupajući nezavisno, nadgledati, braniti i štititi osnovna ljudska prava i slobode lica koja dolaze u kontakt sa većima i tužilaštvom.
Specijalizovana veća su takođe razvila zakonski sistem pravne pomoći za one koji nisu u mogućnosti da plate odbranu, a kako bi veća, ukoliko je to potrebno, preuzela na sebe.
Kako su iz ovih veća preneli, prenos suđenja će biti na tri zvanična jezika ovih veća – engleskom, albanskom i srpskom.
Na Kosovu su iz nezadovoljstva zbog formiranja ovog suda održani i protesti veterana OVK-a, a peticija sa više od 15 hiljada potpisa nateralo je pojedine poslanike da izvrše pokušaj ukidanja suda u Skupštini Kosova, što je međutim, nakon žustre reakcije međunarodne zajednice, prošlo neuspešno.
Veterani i pojedini poslanici smatraju da ovaj sud treba da sudi svima za počinjene zločine na Kosovu, a ne samo, kako su rekli, jednoj etničkoj zajednici.
