I na Kosovu je ista situacija, jer i tamošnji zvaničnici pred svako zasedanje Skupštine Interpola, koja se ove godine u novembru održava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, motivišu svoje građane gotovo izvesnim članstvom. Tako je zamenik kosovskog premijera i šef diplomatije Bedžet Pacoli još u junu ove godine najavio da je zahtev Kosova uvršten u dnevni red sednice.
Ove godine se u priču o članstvo Kosova u ovu organizaciju uključio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je prekjuče posle sastanka sa predsednikom Austrije rekao da će se desiti dve stvari ako Kosovo postane član Interpol. Prva je, prema njegovim rečima, ta da se s Kosovom neće moći ni o čemu da se pregovara. „Priština će tada samo čekati da ih prime u UN i OEBS, jer će im prijem u Interpol dati „vetar u leđa“. Druga stvar koja će se dogoditi je da ćemo odjednom imati 5.000 Srba na poternicama Interpola“, dodao je Vučić.
I pre nekoliko dana Vučić je ovim povodom rekao: „Neki od naših zapadnih partnera rade bukvalno i rukama i nogama kako bi Kosovo postalo član Interpola. Zbog toga će, kako je najavio, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić imati više putovanja ove sedmice, a angažovaće se i ministar unutrašnjih poslova, kao i premijerka“. Vrlo brzo oglasilo se Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je prekjuče objavilo izjavu državne sekretarke Dijane Hrkalović.
Kako se navodi, ona je istakla da bi eventualni prijem Kosova bilo kršenje međunarodnog prava, pre svega pravno obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN. Kako prenosi MUP Srbije, ona je to rekla u razgovoru sa ambasadorima Maroka i Palestine u Beogradu Mohamedom Belhajom i Mohamedom Nabhanom, koje je upoznala sa stavom i argumentima Srbije protiv zahteva Kosova. Prema njenoj oceni, time bi bila prekršena i pravila i procedure Interpola, koja definišu da članice ove organizacije mogu biti samo članice Ujedinjenih nacija i posmatrači u svetskoj organizaciji.
Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa (IAMN) i politički analitičar s Kosova, komentarišući Vučićeve reči o prestanku dijaloga i 5.000 Srba na poternici, kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sateran u ćošak.
– Ovakvim izjavama vraća se izvornom radikalnom upravljanju državom. To čini da bi dobio neke eventualne jeftine poene kod onih koji bi se našli na interpolovoj poternici. Inače i mi kao Albanci smo uvideli da izjave Vučića ne korespondiraju sa stvarnošću. Prema tome i izjava da biti prekinut dijalog sa državom Kosovo je jedna u nizu njegovih neistinskih izjava. Srbija mora da zna da se vrata EU za Srbiju zovu priznavanje nezavisnosti Kosova – ukazuje Šeholi.
Za sada, vezu između Kosova i Interpola ostvaruje misija UN-a na Kosovu, UNMIK, kojoj inače kosovske institucije oklevaju da se obrate zbog velikih kašnjenja povratnih informacija i birokratije. Teškoće u komuniciranju i postojeća birokratija otežava Kosovu borbu protiv kriminala, terorizma, trgovine ljudima, krijumčarenje migranata a jedini profiteri iz takve situacije su kriminalne grupe.
Podsetimo, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je prošle godine u septembru zbog ne postojanja dovoljne međunarodne podrške povukao zahtev Kosova za članstvo u Interpolu, o kojem je trebalo da se razgovara na zasedanju u Kini. Godinu dana ranije, članstvo Kosova trebalo je da bude razmatrano na Generalnoj skupštini Interpola, ali je odloženo, zbog, kako je tada saopšteno, sprovođenja studije o učlanjenju.
