Svetska banka objavila je u sredu da povlači finansijsku podršku za izgradnju najnovije elektrane na Kosovu.
Predsednik Svetske banke Džim Jong Kim potvrdio je tokom sastanka sa predstavnicima organizacija globalnih civilnih društva na Baliju, u Indoneziji, koji je održan danas, da međunarodna organizacija neće da finansira elektranu na ugalj na Kosovu.
Vlada Kosova je saopštila 2015. godine da je Ministarstvo ekonomskog razvoja postiglo dogovor sa Svetskom bankom i američkom kompanijom Contour Global koji bi otvorio put ka ugovoru o izgradnji fabrike, koja je dobila naziv Kosovo e Re – Novo Kosovo.
Svetska banka je rekla BIRN-u 2016. godine da će da podrži projekat samo nakon što sve relevantne ekološke, društvene i tehničke analize budu sprovedene i nakon konsultacija sa javnošću i drugim akcionarima.
Nakon postavljenog pitanja izvršnog direktora Balkanske zelene fondacije Visar Azemi, Kim je rekao da je Svetska banka donela čvrstu odluku da ne nastavi sa pružanjem finansijske podrške termoelektrani na ugalj na Kosovu.
“Naši podzakonski akti zahtevaju da odaberemo opciju sa najnižim troškovima, a obnovljivi izvori energije sada su ispod cene uglja. Tako da nema sumnje da to nećemo da učinimo”, rekao je on.
Nakon što je vlada Kosova potpisala ugovor vredan 1,3 milijarde evra sa Contour Global-om, Kosovski konzorcijum civilnog društva za održivi razvoj (KOSID) rekao je da će „projekat ugroziti evropsku budućnost Kosova” i da bi vlada trebalo da radi na razvoju efikasne energije na Kosovu.
Azemi je rekao da bi građani Kosova morali da plaćaju 50 odsto veće račune za energiju ako bi se izgradila elektrana – zbog velikih troškova njene izgradnje i da bi to imalo značajan uticaj na životnu sredinu usled sagorevanja lignita, koji se koristi kao gorivo.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj rekao je ranije ove godine da fabrika mora da se izgradi, uprkos ekološkim opasnostima – kako bi se energija proizvodila lokalno.
“Ako moramo da uvozimo i električnu energiju, kako neki predlažu, da kupujemo električnu energiju od suseda, svi mi moramo da postanemo izbeglice”, rekao je on. “Tačno je da energija koja se dobija koršćenjem uglja nije čista kao i druge energije, to nije alternativna, već je to napredna tehnologija”.
Burim Ejupi iz Instituta za razvojnu politiku, marta ove godine rekao je da negativne posledice čine ovaj ugovor jednim od najštetnijih ugovora koji je potpisan od 1999. godine.
“Ako ovaj ugovor oživi, državni budžet bi bio pod pritiskom i mnogi neophodni projekti za Kosovo neće da budu u mogućnosti da se ostvare, jer će fokus da bude na pokrivanju troškova ove investicije vredne milijardu dolara”, rekao je on.
