Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i predavač na novosadskom Filozofskom fakultetu, za Zašto? komentariše izjavu visokog službenika Bezbjednosno-informativne agencije Marka Parezanovića da je najveća prijetnja po sigurnost Srbije delovanje spoljnog faktora preko pojedinaca iz opozicije, pojedinih medija i nevladinih organizacija.
- Apsolutna vlast
Mislim da je ovo potpuno u skladu sa prirodom ove vlasti, pod broj jedan, zato što se ova vlast inače jedva suzdržava da ne pređe tu crvenu liniju, odnosno da ne pređe i na otvoreno nasilje prema svima onima koje prepozna kao “unutrašnje neprijatelje“, a to su svi oni koji još uvijek imaju hrabrosti da misle svojom glavom i da to što misle glasno i jasno kažu.
Dakle, mi imamo posla sa radikalima, a to što se oni sada zovu Srpska napredna stranka apsolutno ništa ne menja.
To je potpuno lažna legitimiacija, ali se plašim da su ljudi u Srbiji što zaboravili, a ovi mlađi se ne i sećaju, ko su zapravo radikali i kakve su njihove metode bile devedesetih godina.
Nevolja po društvo je u tome što oni danas imaju apsolutnu vlast i mogu da rade šta hoće.
- Dezorjentisanost
Nažalost ovo što se sad dešava, ne samo u Evropskoj uniji, nego, što bi rekli političari, i šire, ponekad imam utisak da je Balkan bio zapravo avangarda globalnog zla i globalnog populizma.
Naravno da će vlast u Beogradu koristiti tu, pre svega, smušenu poziciju u kojoj se Zapad nalazi, koji je očigledno zauzet što pitanjima Brexita, što pitanjima opstanka nemačke vlade, što pitanjima predstojećih izbora za Evropski parlament, što pitanjem trampizma, i da oni taj prostor koriste na najmaksimalniji mogući način, s obzirom da Zapad i dalje nastavlja da žmuri, evo već sedmu godinu, nad svim onim što Vučić radi u Srbiji, a po čemu se, po mom utisku, najviše ugleda na diktatora, to jeste svog kolegu Orbana iz mađarske.
U takvoj atmosferi sveopšte dezorjentisanosti, čak i na globalnom nivou, koga bi na kraju krajeva i zanimalo u međunarodnoj zajednici ukoliko se Vučić, koliko prekosutra, odluči da sa verbalnog nasilja i stigmatiziranja ljudi pređe i na otvoreno fizičko nasilje.
Ponavljam još jednom, u pitanju su radikali a njima je to potpuno imanentno.
- Kazna
Parezanović i Vučić su praktično najavili ono što već možemo da gledamo duže vremena u Putinovoj Rusiji, ono što možemo da gledamo i u Orbanovoj Mađarskoj ili u Erdoganovoj Turskoj.
To je otvoreni obračun sa svima onima koje oni etiketiraju kao izdajnike, kao unutrašnje neprijatelje, i ne prezaju i od fizičkog obračuna i od verovatno zatvaranja takvih ljudi.
Orbanu je, čini mi se, lakše to da radi u Evropskoj uniji, jer ona kao vrlo komplikovan mehanizam praktično i nema neki način da ga kazni za to što radi.
Evropska unija bi imala mehanizme da ga kazni, ali kao što rekoh, zauzeta sama sobom, ona to prosto ne čini.
- Otvorena podrška
To Vučić maksimalno koristi, i još je uspeo da ih ubedi da je on zaista za ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Dakle, čovek vodi već sedmu godinu, ponavljam, jednu klasičnu prevarantsku i šibicarsku igru u kojoj obećava da će da reši status Kosova, a neće ga nikada rešiti, jer nije lud da to rešava, s obzirom da ga to praktično i drži u sedlu vlasti, što zbog podrške većinskog nacionalističkog biračkog mnenja, što zbog tog keca iz rukava kojeg uvek vadi prema zapadnim zemljama, govoreći da će rešiti odnose sa Kosovom.
Kad je Rusija u pitanju, znamo da je jedina politika Putinove Rusije izazvati destrukciju gde god je to moguće a Srbija se tu javila kao dobrovoljni remetilački faktor.
Nažalost, Zapadna politika je i dalje takva da ne želi da uskratiti podršku Vučiću, iako je više nego jasno da on njih vuče neprestano za nos.
Za to vreme, mi živimo ovde i mi na svojim leđima itekako osećamo činjenicu da Vučić ima i dalje praktično otvorenu podršku onih zemalja koje se zvanično zalažu za demokratiju, a on je demokratiju u Srbiji uništio do te mere da više, otkako su oni na vlasti, građani Srbije nemaju pravo na slobodne izbore.
