Pitanje članstva Kosova u Interpolu, što Srbija nastoji da osujeti, isključivo je političko, ali bi trebalo voditi računa i o posledicama koje bi nesaradnja Beograda i Prištine (bilo unutar Interpola, bilo izvan formalnih organizacija), mogla da ima kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
To pitanje, mada nije prvi put postavljeno, ponovo je otvoreno nakon što je zvanični Beograd najavio da će, uoči Generalne skupštine Interpola koja će se u novembru održati u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svim državama – članicama uputiti pismo sa zahtevom i argumentacijom zašto Kosovo ne bi trebalo da bude primljeno.
„Bez međunarodne saradnje, nema ni borbe protiv organizovanog kriminala“, ističe kriminolog iz Beograda Dobrivoje Radovanović. U suprotnom, dodaje, stvara se teren na kome kriminal može da profitira na mnogo načina.
Upravo se to često može čuti kada se govori o Kosovu, gde se, usled komplikovane političke situacije, na severnom delu ne može jasno odrediti koliko se ostvaruje bezbednosna kontrola od strane Beograda, Prištine, odnosno međunarodnih snaga, dok na ostatku teritorije, na kome se primenjuju zakoni Kosova, poternica koju eventualno raspiše Interpol i ne znači mnogo s obzirom da nije članica.
]Predstojeću Generalnu skupštinu Interpola, čelnici Kosova vide kao priliku da se pridruže, dok zvanična politika Srbije ulaže napore da to spreči, baš kao i članstvo Kosova u drugim međunarodnim organizacijama, poput UNESCO.
Tako se, mišljenje je Dobrivoja Radovanovića, došlo u situaciju u kojoj se politika našla na putu suzbijanja jednog veoma ozbiljnog problema.
„Sa tog stanovišta gledano, potpuno je iracionalno imati bilo kakve prepreke političke prirode u borbi protiv kriminala. Iako je taj fenomen skopčan na neki način sa politikom, mislim da je prioritet ipak borba protiv organizovanog kriminala koji razara biće svake države. Voleo bih da to nije slučaj, ali, na žalost, politika je dominantna u balkanskoj regiji i ima prioritet nad svime“, kaže Radovanović.
Odgovarajući upravo na kritike da bi Kosovo, ukoliko bi bilo u Interpolu, moglo uspešnije da se suočava sa kriminalom, ministar policije Srbije Nebojša Stefanović je u septembru prošle godine rekao da Priština, ukoliko želi da se bori sa kriminalom, to treba da uradi, a ne da teži ka članstvu u raznim organizacijama.
Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“, Filip Švarm, mada je i sam stava da članstvo u nekoj organizaciji samo po sebi ne znači mnogo, ukazuje ipak da je za borbu protiv kriminala neophodna saradnja, koja bi se dodaje, ukoliko bi bilo volje, ostvarila i bez Interpola.
„Pre svega, ovdje je riječ o politici. Ne vjerujem da bi članstvo Kosova u Interpolu unapredilo saradnju između Srbije i Kosova u borbi protiv organiziranog kriminala na nekom formalnom nivou, jer, ako se sećate, albanske rukometašice sa Kosova, iako je Srbija prihvatila da će igrati u Srbiji, one nisu igrale. Dakle, dok se to ne sredi, nikava formalna članstva tu ne mogu bilo šta da promene“, rekao je Švarm.
Utakmica koju pominje bila je deo kvalifikacionog turnira juniorki za Svetsko prvenstvo. Mada su i Srbija i Kosovo deo Evropske rukometne federacije, meč nije odigran, a Srbija je za kaznu suspendovana sa turnira.
Ključ je u nedostatku saradnje, ističe Švarm što je, dodaje, boljka čitavog regiona kada se govori o borbi protiv organizovanog kriminala.
„Mislim da sigurno tu kriminalci profitiraju, ali ne samo zbog Srbije i zbog Kosova, nego mislim da ta saradnja u čitavom regionu nije dobra, da u čitavom regionu taj politički element preteže nad stručnim i da se ovdje teško ostvaruje ta profesionalna afirmacija bez političke podrške. Dakle, pre svega, da bi došlo do te saradnje, moraju društva da se promene u regionu“, kaže Filip Švarm.
Kosovo je u 2017. godini odustalo od zahteva za prijem u Interpol usled nedovoljne podrške za članstvo.
Ovogodišnja Generalna skupština Interpola održava se od 18. do 21. novembra, a iz Prištine je, podsetimo, u junu saopšteno da imaju potvrdu da je njihov zahtev za članstvo uvršten u nacrt dnevnog reda 87. sednice. Ministar spoljnih poslova Kosova, Bedžet Pacoli, tada je naveo i da očekuju da ove godine budu primljeni.
