U porodici bivšeg gradonačelnika Beograda blagostanje je što se novca tiče zavladalo odavno. A pre neki dan iz dalekog Azerbejdžana predsednik (mnogi su iz ogromnog (straho)poštovanja prema Aleksandru Vučiću počeli njegovu funkciju da pišu sa velikim P) nas je obavestio da Srbija ulazi u “zlatno doba”.
Odmah potom, čim je prošla parada policije, Siniša Mali se kompletno sa svim “takozvanim aferama”, kovanica Ane Brnabić, nasmejano ustoličio u republičku fotelju. Mesto ministra finansija je prethodno dugo uvežbavao u svojoj porodici.
O tome je njegova supruga u medijima govorila još pre petnaest meseci: “Kad god sam zadužila svoju kreditnu karticu, Siniša mi je dao novac kojim sam otplatila zaduženje. Ja sam bila majka troje dece i brinula o njima, kući, porodici, dok je on brinuo o finansijama.”
Tako se i napravila razlika od 95 hiljada evra, između priliva na njenu karticu i zvaničnih prinadležnosti supružnika.
„Pošto nije mogao drugačije da objasni poreklo 95 hiljada evra, Siniša i njegov advokat došli su na ideju da prikažu da sam ja našla novac posle smrti oca.“ Tako je i postupila, i novinarima je čak pokazala fotokopiju svoje izjave u kojoj objašnjava Agenciji za borbu protiv pranja novca da je taj novac pronašla posle smrti oca. Lagala je, priznala je.
Vrlo brzo, predsednik je posavetovao Sinišu Malog da decu da njihovoj majci pošto je on “uvek na ženskoj strani” i razvedena majka je zaćutala.
Ostao je izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca. To nije nekakva fantomska organizacija koju plaćaju neprijatelji iz inostranstva, već finansijsko-obaveštajna služba Republike Srbije, ”centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca” unutar Ministarstva finansija na čijem je čelu od pre neki dan Siniša Mali.
Šta će ministar Mali uraditi sa tim dokumentom o sebi, pohranjenim u njegovom ministarstvu, sastavljenim u novembru 2016? U njemu piše da je Mali pod kontrolom imao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji, sedamnaest računa na svoje ime, 21 račun imala je njegova bivša supruga i najmanje tri računa vodila su se na njihovu maloletnu decu.
Moji su drugovi po svijetu rasuti
Mali je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj, račun svoje supruge, ali i račune dece. Veliki novac je na račune stizao i iz ofšor zona – Britanskih Devičanskih Ostrva, Lihtejnštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom, Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji.
I Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca odavno su izveštaje o transakcijama Siniše Malog poslale Višem tužilaštvu u Beogradu. Oba izveštaja pokazuju da Mali barata novcem koji daleko premašuju njegovu zakonitu platu. Ona je, u vreme kad je bio gradonačelnik, iznosila nešto manje od hiljadu evra.
Da pod jastukom, pre nego što je umro, tast nije ostavio ženi 95 hiljada evra, ona od muževljeve plate ne bi mogla da podmiri petinu troškova za porodicu, troje dece i domaćinstvo. Uvek se nađe neki tast, ili tetka (Vulinove žene) da pomognu za ono što ne može da se kupi skromnom funkcionerskom platom.
“Zlatno doba” je i u ostatku Srbije praktično već nastupilo, bar tako je javljeno sa najvišeg mesta. U njemu vlada dinarska računica. Matematika se ne izvodi u evrima, a ministar Mali, najavio je da će voditi računa “o svakom dinaru”.
Predsednik je najavio da će čak i sedamsto hiljada umirovljenika sa stečenom, ali natprosečnom penzijom, biti zadovoljni kada im se krajem godine ili početkom sledeće vrati delić od onih dvadeset odsto koji im je neustavno otet pre četiri godine.
Na početku su bili retki ekonomisti koji se usuđivali da predsedniku prigovore što “sam određuje” iznos penzija, kao da je to njegova milostinja a ne stečeno pravo vezano za visinu uplate doprinosa. Sada, kada je istekao rok privremenog zakona o umanjenju penzija, i fiskalni savet upozorava da bi udar na budžet bio ogroman ukoliko bespravno oštećeni umirovljenici budu isterali pravdu na čistac, od čega strahuje i Međunarodni monetarni fond (MMF).
Samovolja primer za udžbenik o populizmu
U tekstu “Kad predsednik određuje penzije” dr. Milan Kovačević ukazuje da su iznosi budućih penzija koje je predsednik nedavno iščitao “primer za udžbenik o populizmu”. Jer među penzionerima čije penzije su i dalje umanjene, manje je onih koji ga podržavaju nego među onima sa manjom od prosečne penzije čija će mesečna primanja biti nominalno veća nego 2014. Sigurnije će mu (glasovima) uzvratiti sirotinja nego penzioneri sa višom od prosečne penzije.
Stari odlaze prirodnim putem, dok mladi traže bolje mesto za život, porodicu i rad, uprkos uveravanjima da žive u “zlatnom dobu”.
Ovih dana po Beogradu maturanti proslavljaju kraj osmogodišnjeg i srednjoškolskog školovanja. Ponovo se horski peva stari Bajagin hit “Moji su drugovi biseri rasuti po belom svetu”. Uz podatak da iz Srbije svake godine odlazi 16 hiljada mladih obrazovanih ljudi, ministarka za demografiju Slavica Djukić Dejanović (na visokim funkcijama još od uspostavljanja višestranačja devedesete godina prošlog veka) zaključuje da “Srbiji treba treće dete”.
Predstavljajući i hvaleći se akcionim planom za povećanje nataliteta, Vučić je čak predložio lekarima da ženi pre abortusa pokažu ultrazvuk i pusti joj da čuje otkucaje srca bebe, pa da onda ona odluči da li želi da abortira. Samo se u retkim opozicionim medijima mogla pročitati reakcija stručnjaka ili političarki (uglavnom žena) koje su zaključile da bi to bilo još jedno državno nasilje nad ženama.
Vratimo se bivšem gradonačelniku kome su predsednik i premijerka zajedno poverili najvažniji resor u Vladi Srbije. Uzdajući se u poslušnost parlamentarne većine nisu čak našli za shodno ni da argumentovano obrazlože bar neke od petnaestak afera, koje se iz Beograda vuku za ministrom.
Nije razrešeno noćno rušenje pod fantomkama bez sudskog naloga u Hercegovačkoj ulici, niko nije odgovarao što je Beograd kupio novogodišnju jelku za veće pare nego znatno bogatije metropole (o čemu je svojevremeno pisao i “Njujork tajms”), za šestomesečno trajanje prazničnog osvetljenje sa Deda Mrazovima, paketićima i pahuljicama objašnjava nam se da je to investicija koja privlači hiljade stranih turista, kad je reč o zvaničnim izveštajima o poslovanju Malog na rajskim ostrvima, premijerka ga hvali i savetuje mladima da se ugledaju na njegovo iskustvo, a odbacuje primedbe da je prao novac i izbegavao porez.
U delu naroda odomaćila se konstatacija da je postavljanjem Malog za ministra finansija “gladnom vuku dato jagnje na čuvanje”. Da vlast zaista veruje kako Srbiju uvodi u zlatno doba, ne bi kasu poverila Siniši Malom, da zaista želi bolje odnose u regionu, ne bi dozvolila da Aleksandar Vulin, ministar odbrane proziva susede za fašizam a haškim osuđenicima obezbeđuje pedagošku i stručnu funkciju na Vojnoj akademiji, da zaista želi da se sporazume sa svetom ne bi dozvolila da ministar spoljnih poslova ne zna engleski jezik, ali zna da peva. Da zaista želi da unapredi stručnost, ne bi dozvolila da se nekoliko ministara kite doktoratima plagijatima i da za to ne snose posledice.
I nešto još što ništa manje važno: da ova vlast zaista želi bolju budućnost, ona bi zločine koji su devedesetih godina počinjeni nad pripadnicima drugih naroda procesuirala i kaznila, a žrtvama izgradila spomenik. To je moralna obaveza svake vlasti koja brine za svoj podmladak.
Ovako, postavljanjem ministra Malog još jednom je poslata poruka: da je samovolja političkih vođa ovde izvan i iznad zakona. Mali je to znao i kada je Vučić pod pritiskom javnosti obećao da će ispitati rušenje u Savamali, i kada je rekao da je ideja potekla iz vrha gradske vlasti i da su rušitelji “kompletni idioti”. I znao je da blistavo zlatno doba ministra Malog tek predstoji.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
