Bivši predsednik RS Radovan Karadžić optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca u danima pošto je Vojska RS 11. jula 1995. zauzela Srebrenicu. Istovremeno, hiljade žena i dece prognala je na teritorije pod muslimanskom kontrolom, piše u optužnici Haškog tribunala.
Paul Hrunvegen, koji je tada vojnik u holandskom bataljonu Unprofora, izjavio je da “prestrašeni” muslimani koji su iz Srebrenice izbegli pred srpskim snagama “nisu imali drugog izbora” do da uđu u autobuse i kamione kojim su bili prebačeni ka Kladnju. One koji su se tome protivili, pripadnici VRS su ukrcavali u vozila na silu, naznačio je svedok.
Istovremeno, srpski vojnici su muškarce od 16 do 60 godina odvajali od žena i dece i zatvorili ih u “belu kuću”, pre nego što bi i njih odveli u nepoznatom pravcu. Pokušaji holandskih vojnika da to spreče bili su neuspešni, rekao je Hrunvegen.
Dok se to događalo, 12. i 13. jula 1995, svedok je dva puta u Potočarima video komandanta VRS Ratka Mladića.
Hrunvegen je kazao i da je bio očevidac kada su četvorica srpskih vojnika u različitim maskirnim uniformama odveli jednog muslimanskog zarobljenika iza jedne kuće i ustrelili ga u glavu.
Verodostojnost svedoka, Karadžić je u unakrsnom ispitivanju osporavao sugerišući da on 1995. kao 18-godišnjak nije imao dovoljno vojničkog iskustva da ocenjuje situaciju.
Karadžić je insistirao i da Srebrenica nije bila demilitarizovana u skladu sa sporazumom o tome. Potvrđujući da je zaštićena enklava UN trebalo da bude demilitarizovana, svedok je, međutim, izjavio da u Srebrenici nije video čvršću vojnu strukturu, već samo naoružane civile koji su nastojali da grad odbrane.
Na tvrdnju optuženog da je u Srebrenici delovala “28. divizija Armije BiH sa četiri brigade i 13.000-14.000 boraca”, Hrunvegen je odgovorio da mu to “nije bilo poznato”.
“Vi niste nijednom oduzeli oružje, niti videli bilo kog naoružanog”, sugerisao je Karadžić.
“Tako je”, odgovorio je svedok.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće nedelje.
Karadžić je optužen i za progon muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanja “plavih šlemova” UN, 1992-95.