Kako naći izlaz iz krize, iz zastoja u političkom životu Kosova koji povlači sa sobom i zastoju u pregovorima sa Srbijom. O tome za DW govori nemačka ambasadorka u Prištini Angelika Vits.
Poslednji događaji na Kosovu ne ulivaju veliki optimizam. Parlamentarne sednice se prekidaju, stranke se međusobno optužuju – razumete li taj politički haos u ovom trenutku?
Da, možemo to vrlo dobro da razumemo. Ova situacija podseća na poslednje izbore u junu 2014. To su isto tako bili prevremeni parlamentarni izbori; no, konflikt je još stariji i datira još iz 1999. ili čak i vremena pre te godine. Reč je o strankama, ali i ličnostima koje se međusobno ne trpe. Vrlo je teško smisliti recept za rešenje te situacije. Kriza nije prevaziđena na poslednjim izborima iz 2014. Strankama je najvažnije da očuvaju vlast u rukama, a ličnostima o kojima je reč i to šta će biti sa njima. Mnogi se pribojavaju krivičnog gonjenja u slučaju da ne ostanu na vlasti. Utoliko sada imamo pat-situaciju u kojoj treba očekivati poduži zastoj.
Mislite li da je Kosovo kao država talac tog sukoba koji datira iz 1999. i ranije?
Ne, već mislim da različitim partijama nije uspelo da se dogovore oko nacionalne agende i da oko nje postignu konsenzus. Političare u takvom nečem sprečavaju pre svega egoizmi. Borba za vlast je u ovom trenutku obeležena egoizmom. S druge strane – da kažem i nešto pozitivno – imamo utisak da su ovo bili vrlo fer i transparentni izbori, a građani prvi put nisu birali oportunistički, kao u prošlosti, već po razumu i savesti. To je za nas znak da su ljudi uznapredovali mnogo više od političara koji su u osnovi isti akteri, kao i uvek.
Očekujete li neko rešenje u četvrtak (10.8.) u novoj rundi?
Ne. Ne očekujem nikakvo rešenje. Čak i kada bi narednih dana, ili nedelja bila dobijena većina za formiranje vlade, za šta je potreban 61 glas, 61, ili 62, od ukupno 120 – doneli bi nestabilnu vladu, kada znamo da u parlamentu vrlo često nema kvoruma. To znači da ni neki normalan zakon, za čije donošenje je potrebna prosta većina, ne bi mogao da bude donet.
Kako da zemlja izađe iz te slepe ulice? Kakva vlada bi to mogla da postigne?
U ovom trenutku ne vidim da stranke koje su se udružile u koaliciju mogu da formiraju stabilnu vladu. Verovatno sledi faza nestabilnosti koja će dovesti do potrebe za novim izborima. To je vrlo nepovoljno po naše planove, no, bojim se da nema načina da se ovaj proces ubrza. Kosovo, za razliku od susednih zemalja, nema iskustvo sa vladom pre 2008. i sada nastaje moderno Kosovo, to je bolan proces, koji zahteva vreme, i bojim se da im to vreme moramo pružiti.
Pomenuli ste i da ta agenda EU više ne napreduje. Kako vidite konkretne posledice takvog kašnjenja u formiranju vlade? Kakve to posledice može imati po Kosovo?
Tačno je da će se sa implementacijom reformskih programa EU dalje otezati, to ne valja, ali, zbog još uvek spornog statusnog pitanja za jedan deo svetskog stanovništva, Kosovo je specijalan slučaj među zemljama Zapadnog Balkana. Ovdašnju političari znaju da, između ostalog, i zbog onih koji ne žele da priznaju Kosovo, put do EU može biti dug. Zato je teško održati volju za sprovođenjem reformi. Naš zadatak je da tu volju dalje jačamo i zato smo u Nemačkoj pokrenuli važne inicijative – pomenuću samo Berlinski proces – kako bi se ubrzala ova teška prelazna faza.
Ovo je teška situacija, vrlo nesrećna za Kosovo, jer dijalog sa Srbijom je zamrznut, a i druga važna pitanja kao što je pitanje demarkacije (sa Crnom Gorom, prim. ur.) se odlažu, iako je to važno zbog liberalizacije viza. Kakav apel biste uputili političarima na Kosovu?
Rekla bih, političari moraju da se staraju o agendi za Kosovo i njegove građane, kao i da potisnu svoje partikularne interese. Što se tiče dijaloga koji smo pomenuli, to je jedan od političkih prioriteta na Kosovu, a nalazi se u zastoju od pre godinu dana. Mi ne vidimo u ovom trenutku kako bi on mogao da bude nastavljen. Postoje brojni dogovori koji se ne implementiraju, na primer, dogovor o srpskoj zajednici, ili energetici, no, i pored toga što ti dogovori nisu implementirani, u ovom trenutku postoji i velika asimetrija. Na jednoj strani je premijer Vučić, koji je na izborima vrlo ojačan i ima jaku stranku iza sebe, a ovde je vlast podeljena između tri različita tabora i nema nacionalnog konsenzusa o bilo kojoj temi. U takvoj situaciji je nastavak dijaloga teško moguć.
Da li biste rekli: na jednoj strani je jaki Vučić, a na drugoj slabo Kosovo, u ovom slučaju i politički gledano, slabi li Kosovo u ovim pregovorima svoje pozicije još više?
Da, to naravno slabi Kosovo, ali ja bih rekla da se još ne ocrtava na kom nivou bi dijalog mogao da bude nastavljen. Teško je moguće da taj dijalog može da se nastavi, a da u njega ne bude uključen i kosovski parlament.
Vi uskoro završavate svoj mandat na Kosovu. Kakav je Vaš bilans ovih godina?
Politički bilans je vrlo pomešan – pored napretka u vidu potpisivanja Sporazuma o stabilnosti i pridruživanju, sa EU, ili efekata Berlinskog procesa, ima važnih tema koje nisu uspele, na primer, članstvo Kosova u UNESCO. Ali imam utisak da su to bile tri intenzivne godine sa mnogo malih i srednjih kriza, ali i zadovoljavajuće godine, jer se ovde gotovo svakodnevno traže saveti i podrška međunarodne zajednice, pre svega SAD i Nemačke. Ne mogu da zamislim funkciju koja bi mogla da omogući da se više učestvuje u procesu oblikovanja.
Kakve lepe utiske ćete poneti sa Kosova?
Na primer, kada ovde obilazimo neka mala mesta, sela, a ljudi prepoznaju po registarskoj tablici da smo Nemci, oni znaju da nam priđu i okruže nas, bez pitanja, i kažu: “Danke Dojčland” – to neću zaboraviti.
