Na Kosovu se i dalje odvija nastava po planu i programu Republike Srbije, što je zagarantovano i kosovskim zakonima. Bez obzira što pojedini prosvetari primaju i plate iz kosovskog budžeta, oni ne vide da može doći do integracije nastave po srpskom programu u kosovski sistem.
Sa druge stane, iz kosovskog Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju kažu da Kosovo čini sve da integriše srpsku zajednicu. Posljednji primjer je i prihvatanje diploma stečenih na Univerzitetu u Sjevernoj Mitrovici, instituciji koju Priština smatra djelom paralelnog sistema obrazovanja, a radi bolje perspektive za srpsku omladinu.
Na području Kosova funkcionišu 102 osnovne i srednje škole koje rade po planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije. To pravo srpskoj zajednici predviđeno je planom Martija Ahtisarija, na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost Kosova.
U kosovskom Zakonu o obrazovanju u opštinama Republike Kosova, stoji da opštine imaju ovlašćenja da stvore uslove za obrazovanje na srpskom jeziku i da se mogu koristiti nastavni program i udžbenici koje izdaje Ministarstvo prosvete Republike Srbije, uz obavještenje dostavljeno kosovskom Ministarstvu za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT).
Sjeverno i južno od Ibra radi 70 osnovnih i 32 srednje škole, kao i 14 predškolskih ustavnova, kaže za RSE Predrag Stojčetović, regionalni načelnik školske uprave Ministarstva prosvete Srbije na Kosovu. On kaže da Vlada Srbije vodi računa o nastavi na Kosovu onoliko koliko ima mogućnosti za to.
Stanje u tim ustanovama različito je, zavisno od sredine.
„Severni deo Kosova apsolutno po svim pravilima deli sudbinu srpskog obrazovnog sistema. Ništa nije ni bolje ni gore. Neke škole su možda i bolje od onih u centralnoj Srbiji. U Gračanici je takođe jedan deo škola u dosta dobrom stanju, ali zato su škole u enklavama, u sredinama u okruženju, u mnogo težem položaju. Kad to kažem mislim na škole u Osojanu, Goraždevcu, Orahovcu, naravno u Gori, gde su i kadrovski ali i drugi uslovi mnogo slabiji od drugih delova“, navodi Stojčetović.
On dodaje da saradnje sa kosovskim Ministarstvom obrazovanja nema.
„Mi smo deo obrazovanog sistema Ministarstva prosvete Republike Srbije. Nemamo obavezu da sarađujemo sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnologije Kosova i naš sistem je nezavistan od njih. Naravno da nemamo saradnju, a i nema razloga za to“, kazao je on.
S druge strane, zamjenik kosovskog ministra za obrazovanje, Usmen Baldži, kaže da su prava srpske zajednice, u odnosu na ostale zajednice na Kosovu, mnogo veća kada se radi o obrazovanju. Ali i pored toga, dodaje on, srpska zajednica i dalje ne prihvata i ne želi da razgovara o integraciji svoje nastave u kosovski sistem.
„Ali što se tiče ostalih stvari, plata, materijalnih troškova, robe i usluga, plaćanja struje i grejanja, sve je to u režiji institucija na Kosovu, tačnije Direktorata obrazovanja svih opština u kojima se odvija nastava na srpskom jeziku. Čak smo i do prošle godine redovno davali saglasnost za uvoz udžbenika iz Beograda“, kaže Baldži.
On ističe da MONT čini sve da integriše srpsku zajednicu na Kosovu. U tom duhu je i odluka Vlade Kosova da prizna diplome sa paralelnog Univerziteta u Mitrovici, institucije koja takođe radi u sklopu srpskog sistema, a kako bi se pomoglo srpskoj zajednici na Kosovu da se bolje integriše i lakše dođe do posla.
„MONT je i dalje na stanovištvu da sve pozitivno i afirmativno učini kako bi se srpska zajednica integrisala. Optimista sam, ali to ne zavisi samo od kosovskih institucija već i od same srpske zajednice“, kaže Baldži.
Što se primanja kosovskih plata tiče, Stojčetović kaže da vjerovatno ima takvih slučajeva i da to zavisi od sredine do sredine. On međutim podseća na zaključak Vlade Srbije da ne mogu postojati dvojni radni odnosi.
„Svi oni koji primaju platu u našem sistemu Ministarstva prosvete Republike Srbije, ne bi smeli da primaju platu od MONT-a Kosova. Da li ih ima? Verujem da ih jedan broj ljudi prima“, kaže on.
Ipak, Stojčetović dodaje da je integracija srpske nastave u kosovski sistem dio politike, ali upozorava da bi tako nešto moglo prouzrokovati mnoge probleme jer postoje mnoge različitosti srpskog i kosovskog obrazovanog sistema.
„Svako prisilno integrisanje dovelo bi do lomova, odnosno možda do iseljavanja srpskog i nealbanskog stanovništva. Jedino što mogu da kažem jeste da svako ko se time bavi mora da bude veoma oprezan, jer bi to bilo sa velikim posledicama. Mnogo su velike razlike ova dva sistema“, kaže on.
On dodaje da je ipak najvažnije da su ljudi obrazovani i, kao takvi, oni mogu biti korisni u društvu – i srpskom i albanskom stanovništvu.
„Naravno, ima stvari koje bi mogle da budu u zajedničkom interesu. Zašto ne bi u nekim sredinama učili albanski i srpski, ali to mora da bude obostrano“, kaže Stojčetović.
Na Kosovu je inače 2010. godine Nezavisna komisija za pregled nastavnog materijala na srpskom jeziku utvrdila da su srpski udžbenci u suprotnosti sa Ustavom Kosova, da govore samo o jednoj strani istorije na Balkanu, ne promovišu mir i toleranciju, i ne pominju istoriju albanskog naroda.
Komisija je tada konstatovala kako se u udžbeniku istorije za 7. razred navodi da su Albanci narod koji vrši genocid nad srpskim narodom, kako su stalno napadali Srbe sa ciljem da ih protjeraju sa Kosova, opisani su i kao pljačkaši crkava, dok se u udžbeniku 5. razreda Iliri pominju u smislu pljačkaša.
Iako je kosovska strana predlagala da se pojedini djelovi izmjene, Baldži dodaje da do toga nije došlo.
„Zbog ovakve situacije najviše gubi srpska zajednica, ta djeca u odnosu na druge zajednice ostaju, da kažem, u zakašnjenju. Ne integrišu se, ne upoznaju Kosovo, samim tim teraju ih u neku samoizolaciju, enklavizaciju… Nemaju ni učenje jezika sredine, recimo albanskog. Neki čak uče i ruski jezik. Ja nemam ništa protiv ruskog, ali, kad svi znamo da idemo putem Evrope, onda se treba učiti i njemački, engleski i drugi jezici. Sve je to i dalje po starom i po diktatu Beograda“, kaže Baldži.
Inače, kosovski zakoni garantuju jednako obrazovanje za sve zajednice na Kosovu, tako da se nastava širom zemlje odvija na četiri nastavna jezika, na albanskom, srpskom, bosanskom i turskom na svim nivoima.
RSE
