Nacionalistička retorika političara, pre svega iz vrha partije VMRO-DPMNE, na čelu sa Nikolom Gruevskim, koji su više od decenije na vlasti, a sada ogorčeno odbijaju da odu u opoziciju, prenela se na ulice u Makedoniji i prerasta u opasne nacionalističke tenzije.
Formalan povod za proteste Makedonaca u Skopju i još dvadesetak gradova je platforma partija Albanaca, sa kojima je Socijaldemokratski savez Makedonije Zorana Zaeva dogovorio koaliciju i ima većinu da sastavi vladu. Predsednik Đorđi Ivanov zbog “tuđe” platforme odbija da Zaevu da mandat, iako ima 67 od 120 poslanika u Sobranju.
Opcije za političko rešenje krize su blokirane tvrdim i nepopustljivim stavovima svih političkih aktera. Makedoniji preti i kompletna institucionalna blokada. Tehnička vlada je polulegalna, a institucije deluju po inerciji.
Tri meseca posle vanrednih decembarskih izbora, nema ni zakonodavne vlasti, budući da Sobranje ne može da završi prvu sednicu i da se konstituiše. Propušten je i rok za raspisivanje lokalnih izbora, što može da blokira funkcionisanje osamdesetak opština.
Gruevski poziva narod na ulicu
Nemoćna je pred ovakvim “balkanskim” zapletom i međunarodna zajednica, pre svega, Evropska unija i SAD, koji posreduju od početka krize. Gruevski i njegovi saradnici neće da čuju uporne i gotovo svakodnevne apele sveta da se poštuje Ustav, parlamentarna većina brzo formira vladu, već potstiču nacionalistički naboj ulice, koji progresivno i zabrinjavajuće raste.
Nacionalizam, ta prastara, kvarna, otrovna i smrtonosna roba, kojoj nikako da prođe rok, lako se i jeftino kupuje, ali uvek, na kraju, veoma skupo košta, sada se ponovo masovno “prodaje” u Makedoniji. Iza nacionalizma, u koji je uvučen deo građana, jedva da se skrivaju sebični lični interesi i politički motivi.
Svakodnevni protesti, koji su počeli krajem februara, održavaju se pod parolom za zajedničku, unitarnu multinacionalnu Makedoniju. Krajnje neuverljivo zvuče parole ulice za zajedništvo i multietničnost kada se Albancima, koji su drugi po brojnosti, osporavaju nacionalna prava.
Proteste formalno organizuje udruženje “Za zajedničku Makedoniju”, ali se jasno iza njih vidi ruka Gruevskog i najužeg rukovodstva njegove partije VMRO DPMNE. Gruevski je u dva uzastopna televiziska intervjua pozvao narod na ulicu, otvoreno potsticao nacionalizam, tvrdeći da je država ugrožena koaliciom SDSM-s sa partijama Albanaca, da prete federalizacija i kantonizacija, promena imena i identiteta.
Pozvao je narod da brani Makedoniju, poistovećujući partiju VMRO-DPMNE i sebe sa državom, tvrdeći da su jedini pravi zaštitnici njene celovitosti. Upozorio je, istovremeno, da nema kontrolu nad narodom, koji je pozvao na ulice, da je teško predvideti šta narod može da uradi i da dobro pazi onaj ko ide protiv naroda. Nikad jasnije i otvorenije pretnje.
Platforma Albanaca kao maska
Zapaljivom nacionalističkom retorikom o navodnoj ugroženosti države, Gruevski i rukovodstvo njegove partije kriju se iza naroda. Pozivaju narod da, umesto države, brani njih, kako ne bi, posle deset godina na vlasti, otišli u opoziciju.
Ključni argument Gruevskog i najužeg rukovodstva njegove partije za nacionalističku retoriku je Platforma parlamentarnih partija Albanaca, koja je njihov uslov za koaliciranje u vladi. Ima u Platformi, koja se zalaže za proširivanje prava Albanaca, i spornih stavova, ali većina njih nisu novi, isticani su i ranije. Postali su neprihvatljivi tek kada je postalo jasno da Gruevski gubi vlast i mora u opoziciju.
Glavni zahtevi su puna ravnopravnost Albanaca u skladu sa Ohridskim dogovorom i Ustavom, proglašavanje Albanaca državotvornim narodom, otvaranje debate o promeni zastave, himne i simbola kako bi odražavali multietičnost i etničku ravnopravnost. Traži se i ravnomerniji regionalni i društveni razvoj, brza integracija u NATO i EU, rešavanje spora oko imena i uključivanje partija Albanaca u pregovore sa Grčkom.
Najsporniji i na protestima najčešće eksploatisani argumenti protiv Platforme su proširivanje korišćenja albanskog jezika na teritoriju cele države te činjenica da je ona potpisana u Tirani, u prisustvu albanskog premijera Edija Rame. Objašnjenje partija je da je premijer Albanije bio samo medijator, a da je ona pripremana u Makedoniji.
Platformi, koju su inicirali Ali Ahmeti i njegova partija Demokratska unija za integracije, odbijao je, u više navrata, da pristupi Bilal Kasami, lider novoformirane opozicione partije Besa, sa kojom je osvojio pet poslaničkih mesta. Nije želeo, s pravom, da podiže rejting Ahmetiju i njegovoj partiji, koji su izgubili devet poslanika na decembarskim izborima.
Strah od Specijalnog tužilaštva
Platforma sadrži i neke sporne i diskutabilne predloge, o kojima može i treba da se vodi debata. Teško se, međutim, mogu naći elementi za kantonizaciju i federalizaciju, opasnost za državu, što je glavni argument Gruevskog i vrha njegove partije i parole na protestima. Tim više što je Platforma tek naknado i naprasno postala sporna.
VMRO-DPMNE i DUI, partije koje su osvojile najviše poslanika, pregovarali su, u drugoj polovini januara, o zajedničkoj vladi. Iznenađenje je bilo što Gruevski i Ahmeti, koji su devet godina bili u koaliciji, nisu dogovorili nastavak saradnje.
Visoki funkcioneri DUI-a kategorično tvrde da u pregovorima VMRO-DPMNE nije imala primedbi na Platformu. Glavna prepreka bilo je njeno odlučno protivljenje da se produži mandat Specijalnom tužilaštvu, koje istražuje aferu prisluškivanje i navode da su u kriminal i korupciji umešani i visoki funkcioneri VMRO-DPMNE.
Gruevski je i pre dve godine, kao premijer, prihvatio većinu stavova iz Platforme, koja je odjednom postala sporna, tuđa i opasnost za državu. Novinari portala Nova TV otkrili su oficijalne dokumente na sajtu vlade, a odluku da kao predlozi zakona budu dostavljeni Sobranju omela je afera prisluškivanje, koja je otvorena u to vreme.
Očigledno je da Gruevski, najblaže rečeno, krije istinu od naroda, koji, zapaljivom nacionalističkom retorikom, poziva na ulicu, da ga brani. Nacionalizam, zloupotreba istine i naroda postaju poslednja uporišta Gruevskog i vrha njegove partije, koji, po svaku cenu, podstičući međunacionalnu netrpeljivost, pa i građanske sukobe, nastoje da ostanu na vlasti i izbegnu sankcije koje bi eventualno proizašle iz istraga Specijalnog tužilaštva.
Kako je Ivanov postao ‘heroj’
Gruevskom i njegovim najbližim saradnicima zdušno i revnosno u tome pomaže poslušni predsednik države Ivanov. On Ustav tumači prema direktivama VMRO-DPMNE i njenog lidera i najviši zakonodavni akt je pretvorio u piljaru, iz koje uzima samo ono što mu odgovara, ili kada mu se kaže da treba.
Zainaćeno odbija da uruči mandat Zaevu, koji je dostavio potpise 67 poslanika, kao dokaz koji je Ivanov prethodno tražio. Tuđa, “Tiranska” platforma partija Albanaca glavni je “argument” Ivanova, uz koji ponavlja i prepričava poznate stavove Gruevskog i vrha njegove partije.
Odluka Ivanova je suportna Ustavu, koji mu ne daje za pravo da ocenjuje sastav i platformu koalicije, već da dodeli mandat partiji koja je obezbedila većinu. Prethodno je Ivanov “na časnu reč” uručio mandat Gruevskom, nije se ni usudio da pita dali će sa DUI-om razgovarati o Platformi, a razgovaralo se.
Predsednik Ivanov kategorično odbija, ili se pravi gluv za stavove i apele Vašingtona, Brisela i zemalja članica EU-a da poštuje Ustav i što pre dodeli mandat za sastav vlade. Ivanov je svoju, već poslovičnu, nekompetentnost obogatio “istorijskom” odlukom da otkaže dogovoreni susret sa evropskim komesarom za proširenje i sussedsku saradnju Johannesom Hahnom, tvrdeći da nema ništa novo da mu kaže. Ulica je slavila “državnički” gest Ivanova i proglasila ga herojem.
Han, koji je, sa trojkom evroposlanika, u utorak bio u Skopju u nemogućoj misiji da otkoči procese i pokuša da zaustavi zaoštravanje, ignorisao je nezapamćeno primitivan nediplomatski gaf Ivanova. Otakzivanjem susreta, zapravo, nije ništa propustio, budući da Ivanov ni o čemu sam ne odlučuje, već sprovodi partijske direktive.
Ni komesar ne može pomoći
Glavni, praktično jedini cilje posete Hana i trojke evroposlanika u utorak bio je susret sa Gruevskim i njegovim najbližim saradnicima. Oni su inicijatori blokade institucija, potstrekači i pokrovitelji nacionalističkog zaoštravanja.
Sudeći prema izjavama i saopštenjima, višečasovni razgovori Han – Gruevski završeni su bez rezultata. Han je, umesto na konferenciji za novinare u Skopju, iz Brisela ponovio zahtev da se poštuje Ustav, dodeli mandat koaliciji koja ima većinu i brzo formira vlada.
Gruevski i njegovi saradnici su ostali na istim, tvrdim pozicijama i jedini put za izlazak iz krize vide u novim parlamentarnim izborima, koji bi se održali narednih meseci, zajedno sa lokalnim. Ponovili su i neuvisli predlog Zaevu, da se javno distancira od Platforme i koalicije sa partijama Albanaca te formira manjinsku vladu, uz podršku VMRO-DPMNE.
Predlog nije samo nepristojan, već i opasan, budući da se Zaev otvoreno poziva da se pridruži rigidnoj nacionalističkoj platformi Gruevskog te da se podstaknu nova zaoštravanja međunacionalnih odnosa. Predlog direktno vodi ka podelama, federalizaciji i kantonizaciji, protiv kojih se VMRO-DPMNE navodno bori pozivajući narod na ulicu.
Gruevski i rukovodstvo njegove partije za sada se, barem javno, oglušuju na pozive i ignorišu pritiske međunarodne zajednice. U saopštenju posle susreta sa komesarom Hanom upozorili su i na mogućnost ozbiljnih tenizija u celom društvu ukoliko se ne prihvate njihovi stavovi i novi izbori.
Otvoreni poziv na oružje
Rukovodstvo partije Gruevskog očigledno nastavlja sa nacionalističkom retorikom, potsticanjem uličnih protesta, koji prete da postanu agresivniji. Javno se već zagovara i obnavljanje paravojnih jedinicia, rasformiranih posle sukoba 2001. godine, što je otvoren poziv na oružje.
Nema, za sada, bar ne javno, među albanskom populacijom “recipročnih” reakcija koje provociraju nacionalistička retorika Gruevskog i protesti protiv “Šiptara” na ulici. Ova događanja svakako će uticati na međunacionalne odnose, pa i dugoročno, budući da su organizatori protesta počeli da zloupotrebljavaju srednjoškolce, koji “spontano” izlaze na ulicu.
Raste nacionalistički bezizlaz, a sa nim zabrinutost i neizvesnost među građanima koji nisu na ulici, a takva je velika većina, budući da ne vide izlaz i strahuju od sukoba. Ima i analitičara koji optimistički najavljuju da će brzo doći do mirne promene vlasti. Zvuči lepo i ohrabrujuće, iako je, barem za sada, u to veoma teško poverovati.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
