U mnogim najpopularnijim dijetama poslednjih godina, ugljeni hidrati su predstavljeni negativno, pa su ili potpuno izbačeni iz ishrane ili dozvoljeni uz stroga (ponekad nemoguća) ,pravila’ i ograničenja.
Jedna nedavna studija Klinike Mejo, objavljena u časopisu The Journal of the American Osteopathic Association, ustanovila je da je dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata efektnija kod mršavljenja od dijete sa niskim sadržajem masti – mada je razlika mala. Isto tako, istraživači su mogli da zaključe samo da su dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata bezbedne po zdravlje ako se primenjuju ne duže od šest meseci.
Tim istraživača, na čelu sa dr Heder Filds, analizirao je desetogodišnja istraživanja o popularnim režimima ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i ustanovio da se nedovoljno zna o potencijalnim dugoročnim efektima.
Zato označavanje neke grupe namirnica kao “dobre” ili “loše” nije od pomoći, te je neophodno biti obazriv kod svake dijete koja podrazumeva rizik od potencijalnog uskraćivanja hranjivih materija u korist brzog mršavljenja.
Na kraju krajeva, ugljeni hidrati imaju glavnu ulogu u snabdevanju našeg organizma energijom i time u našem opštem funkcionisanju.
Rob Hobson, autor knjige “The Detox Kitchen Bible” ukazuje na pet ključnih činjenica o ugljenim hidratima:
1. Ugljeni hidrati nisu “izazvali” naše probleme sa telesnom težinom
Ljudska vrsta već dugo unosi hranu bogatu ugljenim hidratima, a tek u poslednjih nekoliko decenija je došlo do naglog porasta gojaznosti i broja ljudi sa prekomernom telesnom težinom, tako da oni ne mogu biti isključivi krivac za gojenje.
2. Faktor prerađenosti hrane
Gojaznosti i bolestima koje prate ovaj globalni problem doprinela je ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, uključujuči šećer, ali ne i svi ugljeni hidrati. Do tog problema sigurno nisu doveli voće, povrće i integralne žitarice.
3. Šta sadrže ugljeni hidrati?
Korenasto povrće bogato skrobom, kao što je muskatna budeva, ima manje ugljenih hidrata od drugih namirnica, kao što su namirnice od belog rafinisanog brašna, a i bogatije je vlaknima, što vam pomažete da budete siti i štiti vas od rizika od srčanih bolesti i nekih vrsta karcinoma.
4. Što složenije, to bolje
Iako se zrnasto povrće i semenke često smatraju izvorom proteina za vegetarijance, oni su i izvor složenih ugljenih hidrata (koji su bogati vlaknima). Ova grupa namirnica sadrži dvostruko manje ugljenih hidrata od belih rafinisanih žitarica i među najboljim je izvorima vlakana.
Zrnasto povrće i semenke takođe sadrže više gvožđa, cinka i kalcijuma od proizvoda od rafinisanog brašna, što je od neprocenjive važnosti za ljude koji ne jedu meso ili mlečne proizvode. Možete ih poslužiti cele tako što ćete ih ubaciti u salatu, supu ili paprikaš, ili ih usitniti da dobijete prilog glavnom jelu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata.
5. Jedite žitarice
Ovas je žitarica sa celim zrnom i omogućava izuzetno hranljiv doručak, koji sadrži manje ugljenih hidrata od pahuljica prepunih šećera.
Ovas takođe sadrži veću količinu proteina i vlakana od mnogih drugih cerealija, što vam pomaže da ostanete siti.
