Priština i Beograd moraju da podignu nivo saradnje u vezi sa ratnim zločinima i pronalaženjem nestalih osoba, rekao je Nils Muižnieks, komesar Savijeta Evrope za ljudska prava za Kohu Ditore.
Prema njegovim riječima, razmjena informacija i pristup odgovarajućim arhivama bi pomogla rješavanje pitanja nestalih lica na efikasniji način. Međutim, on je dodao da je ova saradnja talac politike.
Odgovarajući na pitanje da li je Kosovo ostvarilo napredak u pogledu tranzicione pravde Muižnieks je za prištinski list rekao da ima napretka ali da je potrebno još mnogo toga učiniti.
“Dobro je da je Kosovo prilagodilo svoje zakonodavstvo sa međunarodnim konvencijama o zaštiti ljudskih prava, ali njihova primjena u praksi ostaje problem”, rekao je on.
“Što se tiče tranzicione pravde, primjetio sam frustracije među ljudima koji su uključeni u ovaj proces, jer se Vlada nije bavila ovim pitanjem na odgovarajući način, kao što su stvaranje radnih grupa koje će se baviti prošlošću”, ocjenio je Muižnieks i dodao da kosovske vlasti nisu bile u stanju da završe neophodne strategije i dokumente.
On je rekao da, iako je postignut određeni napredak u vezi sa nekim pitanjima, kao što je obezbjeđivanje dokumenata za raseljene pripadnike romske zajednice, situacija sa povratnicima i izbjeglicama je razočaravajuća.
“Kada se osvrnemo na povratnike i izbjeglice, njihov broj je bio veoma nizak poslednjih godina, što je razočaravajuće.”
Govoreći o slobodi medija na Kosovu, Muižnieks je izrazio očekivanje da će se vlasti baviti ovim pitanjem na efikasan način i da će rješiti sve prijavljene slučajeve napada i prijetnji novinarima.
“Istraga napada na novinare nije dovoljna, već je takođe neophodno osiguati da ne postoji političko uplitanje u medije”, rekao je on i dodao da su napadi na novinare napadi protiv demokratije.
“Institucije takođe treba da budu transparentnije i da novinarima omoguće pristup javnim dokumentima”, rekao je komesar za ljudska prava.
Muizineks se osvrnuo i na pitanje finansiranja javnog servisa rekavši da je neophodno održivo i transparentno finansiranje kako bi se osigurala uređivačka nezavisnost i institucionalna autonomija.
“Neki unutar Vlade pokušavaju da tretiraju javni servis kao vladinu televiziju. Ovo ima negativan uticaj, dakle, to pitanje treba rješavati”, zaključio je komesar Savijeta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks.
