Pozivajući se na pravni osnov i predhodna slična iskustva, na Kosovu niko ne vjeruje da bi Ramush Haradinaj, bivši kosovski premijer i bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova, mogao biti izručen Srbiji, javlja Anadolu Agency (AA).
Azem Vllasi, advokat i dobar poznavalac političkih prilika u regionu, hapšenje Ramusha Haradinaja u Francuskoj po potjernici Srbije, smatra još jednim dokazom arogancije Srbije i čistom provokacijom, te tvrdi da ne postoji pravni osnov da se Haradinaj izruči Srbiji.
Vllasi kaže za Anadolu Agency da je Srbija sve dokaze, koje je eventualno imala o Ramushu Haradinaju, dostavila Haškom tribunalu do 2004. godine na osnovu čega je 2005. podignuta optužnica protiv njega i potom je u dva odvojena procesa vođena u Haškom sudu Haradinaj oslobođen.
“Ovo što iz Srbije kažu da imaju nove dokaze, to je čista laž, jer ne mogu imati nove dokaze za 1999. godinu ako su zadnje dokaze poslali negdje do 2004. godine. Drugo, po Rezoluciji 1244 Srbija nema nikakvu jurisdikciju na Kosovu, znači ni nad građanima Kosova”, kaže Vllasi.
On dodaje da bi Srbija, čak i da eventualno ima nekih novih dokaza, to mogla proslijediti preko Evropske unije, Misiji EULEX, koja se na Kosovu bave tim slučajevima i već je procesuirala neke slučajeve iz vremena ratnih zbivanja i protiv pojedinih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova.
Vllasi smatra i da će sve dok postoje optužnice i pretenzije Srbije da sudi građanima Kosova za djela počinjena tokom i prije rata na Kosovu, postojati i stalna smetnja normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.
Ni Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo ne vjeruje da može doći do izručenja Ramusha Haradinaja Srbiji, imajući u vidu ranije hapšenje Ramusha Haradinaja u Sloveniji ili hapšenje Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH u Švicarskoj kada nije došlo do njihovog izručenja.
Blakaj u izjavi za Anadolu Agency ocjenjuje da bi Srbija potjernice po optužnicama za ratne zločine, koje su stare i više od deset godina trebala da povuče, naročito sada kada počinje sa radom Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu.
On naglašava da bi Srbija “ukoliko je zaintresovana za pravdu žrtava, a trebala bi da bude, trebala da nađe načina da preko briselskog dijaloga sa Prištinom uspostavi saradnju sa pravosuđen na Kosovu”.
“Kosovo sada ima Specijalno tužilaštvo za ratne zločine i već imamo par optužnica koje je ovo Tužilaštvo podiglo i počelo je nekoliko suđenja, tako da mislim da jedino kroz saradnju sa kosovskim pravosuđem i sa Specijalnim sudom mogu da se predaju ti dokazi koje Specijalno tužilaštvo u Srbiji ima i jedino bi na taj način mogla koliko, toliko da se dostigne pravda za žrtve”, kaže Blakaj.
Bekim Blakaj, takođe, ističe da bi Srbija osim da prosleđuje dokaze trebala i sama da prima dokaze iz drugih država, jer je i na Kosovu prikupljeno dosta dokaza za ratne zločine koje su počinili ljudi koji se nalaze u Srbiji, a kako nisu na Kosovu optužnice se ne mogu ni podići na Kosovu.
Po njegovom mišljenju regionalna saradnja u pravosuđu bi trebala da bude ključ da se procesuira što više počinilaca ratnih zločina iz svih zemalja regiona.
