U Budaku kod Srebrenice u srijedu je počela gradnja pravoslavne crkve uprkos protivljenju srebreničkih udruženja žrtava, ali i zabrinutosti koju je iskazala Delegacija Evropske unije u BiH.
Majke Srebrenice upozoravaju da na tom mjestu nema pravoslavnog stanovništva i crkva se gradi u blizini masovne grobnice Budak 2 i Memorijalnog centra.
„Da se te bogomolje grade gdje im je mjesto kako bismo i mi učestvovali u toj izgradnji i kako bismo pomogli, i da ne bi vrijeđalo ni žrtve, a ni ove bijele nišane, jer ovo je naše hodočašće. To ne ide u prilog ni Bošnjacima ni Srbima”, kaže Hatidža Mehmedović, predsjednica Udruženja „Srebreničke majke“.
Delegacija EU i Kancelarija specijalnog predstavnika EU u BiH pozivaju Srpsku pravoslavnu crkvu da obustavi bilo kakve građevinske radove i zajedno sa Opštinom Srebrenica pronađe lokaciju koja bi mogla biti prihvatljiva svim zajednicama, porodicama žrtava genocida počinjenog u Srebrenici, kao i vjernicima različitih vjeroispovijesti.
U srijedu je u Srebrenici boravio Stiven Gilen, prvi sekretar američkog ambasadora, koji je izjavio da je neophodno pronaći kompromisno rješenje:
„Naša ambasada se nada da će vlasti iz RS-a i lokalne eparhije Pravoslavne crkve u surađivati s Opštinom da nađu nekakav kompromis, novu lokaciju koja služi vjernicima, a također je znak poštovanja žrtava ovdje“, rekao je Gilen.
Izgradnju crkve, međutim, opravdavaju Srbi iz Srebrenice.
„Ima neophodna dokumenatcija i ljudi prave na osnovu toga. Pa valjda ćemo poštovati zakone, a ne političku volju nekih ekstremističkih bošnjačkih organizacija?“, kaže Momčilo Cvjetinović, predsjednik Opštinskog odbora SDS-a.
Hatidža Mehmedović napominje da ukoliko se ne postigne dogovor o izmještanju crkve, odgodiće se ovogodišnja komemoracija planirana za 11. juli.
Pre nastavka razgovora, oko 20 sati Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića rekao je u izjavi novinarima da je ponuda koja je stavljena na sto ovaj put u Briselu “daleko povoljnija za srpsku stranu od ponude o kojoj je bilo reči u prethodnoj rundi dijaloga”, te da se poboljšanja “pre svega tiču nadležnosti zajednice srpskih opština u oblasti policije”.
“Dakle po papiru koji je stranama predložila visoka predstavnica, zajednica srpskih opština imala bi direktne, dakle neposredne nadležnosti za izbor regionalnog komandanta, za izbor komandanata policija, to bi takođe kontrolisale opštine sa srpskom većinom”, pojasnio je Đurić.
On je naveo da je novim predlogom predviđeno da policija u većini u srpskim sredinama odražava sastav stanovništva.
“Raniji predlog je bio predvideo da policijski region severa obuhvati i opštine Južna Mitrovica, Vučitrn i Srbica, u kojima je albansko stanovništvo, pa da se na taj način promeni entička slika regiona, je odbačen i na stolu je sasvim drugačiji predlog što se ovoga tiče”, naveo je Đurić.
I novi predlog o pravosuđu, kako je rekao Đurić, predviđa “bolje uređenje sudova koje omogućuje da srpske sudije imaju većeg prisustva na severu i u sredinama u kojima žive Srbi”.
“U ovom trenutku došlo je do zastoja u pregovorima zbog toga što postoji problem na albanskoj strani oko prihvatanja forumulacija koje je predložila gospođa Ešton vezano za policiju. Dakle, gospodin Tači ne prihvata formulacije koje su date u papiru od 15 tačaka gospođe Ešton i postoji nastojanje da se ublaži tačka 14, papira koji inače ima 15 tačaka, a koja se odnosi na učešće dveju strana u procesu evropskih integracija, kako je trenutno formulisana, a albanska strana bi želela da se to odnosi na članstvo pod znacima navoda Kosova u međunarodnim organizacijama”, rekao je Đurić.
Na pitanje da li je o svim ostalim tačkama postignuta saglasnost, Đurić je odgovorio da se “sporazum ne bavi svim pitanjima koja treba urediti”.
“Još uvek traje detaljna analiza čitavog papira da bi smo mogli da govorimo o tome da li će on biti prihvaćen ili ne, prvo moramo da znamo šta stoji na stolu. Onog momenta kad bude jasno šta stoji na stolu, taj papri će otići u Beograd, državni vrh u Beogradu će razmatrati taj papir. S tim će se izaći sigurno i pred Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji i pred druge državne institucije i političke subjekte i onda će odluka o tome biti saopštena i ja očekujem da to bude do kraja vikenda”, rekao je Đurić, te dodao da očekuje da će ponuda Brisela biti po sistemu “uzmi ili ostavi”.
Demanti na Twitteru
Vlora Citaku, ministarka evropskih integracija u Vladi Kosova koja je član albanske delegacije, je tokom dana putem Twittera izjavila: “Kosovo je spremno da prihvati predlog Eštonove, Srbije je rekla ne. Srbija želi novi predlog dok Kosovo ne dozvoljava više promena.”
Pre toga Jozviak je javio: “Do sada je bilo dosta glasina sa obje strane. Kosovska strana je širila priču da je dogovor gotovo postignut, i da će sve biti u redu. Srbijanska strana je tvrdila da je gospodin Tači vrlo nezadovoljan i da je izletio sa sastanka, te da želi prekinuti razgovore.”
“Obje strane očito su željele stvoriti privid da ona druga strana na gubitku. Ono što se međutim zna iz Ureda visoke predstavnice je da dogovor još nije postignut i da se još pregovora. To je sve što se trenutno možemo reći da je istina,” rekao je on.
Pojedini mediji u Srbiji su javili da je Tači bio napustio pregovore ali je Citaku to demantovala na Twitteru, rekavši da se samo radilo o pauzi za konsultacije.
Delegaciju Srbije u Briselu, osim Dačića, činili su potpredsednici Vlade Aleksandar Vučić i Suzana Grubješić, i direktor Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin.
Iako se ova runda dijaloga smatrala poslednjom šansom da se načini napredak uz koji bi Srbija ispunila uslov za datum pregovora sa EU u junu, predstavnici vlasti u Beogradu navode da nije dan D i da bi sporazum mogao biti postignut i u naprednom periodu.
Tači je pre početka sastanka u Briselu izjavio da sporazum Kosova i Srbije podrazumeva regionalnu saradnju, dobrosusedske odnose i evroatlansku perspektivu za dve države i njihove narode.
On je ponovio da sporazum nije samo u interesu Kosova, već je i u korist Srbije, EU, mira i stabilnosti u regionu. Izrazio je nadu da će Srbija raditi na tome da se sporazum postigne.
“Definitivno je vreme da prošlost ostavimo pozadi, da gledamo na budućnost i da postignemo sporazum o saradnji. Imali smo jednovekovni konflikt, vreme je za mir, vreme je za mirovni sporazum”, kazao je Tači.
VIDEO: Dolazak delegacije Kosova u Brisel
Uoči devete runde dijaloga oglasio se bio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je izjavio da je datum za otpočinjanje pregovora sa EU veoma bitan. Navodeći da Srbija od nečeg može i mora da odstupi u pregovorima sa Kosovom, on je ipak podvukao:
„Ali datum nije razlog da Srbija sebe zgazi, da Srbija prihvati sve ustupke, sva povlačenja, sva poniženja i sva odricanja koja joj se nameću“.
Međutim, kako je dodao, zemlja ne sme sebe da zgazi:
„Sasvim je jasno da postoji granica koju Srbija ne sme da pređe. Ta granica je potpuno prostiranje institucija iz Prištine na celu teritoriju Kosova, posebno prostiranje na četiri opštine na severu, jer bi to značilo da Srbi nestaju sa prostora Kosova, da mi ćutimo, a priznajemo nezavisnost Kosova, da su u Srbiji na vlasti licemerni ljudi što apsolutno nije tačno. Mi imamo podršku građana za ovakvo ponašanje, to je očigledno“.
Skretanje pažnje sa Vojvodine
Bivši ministar za Kosovo u Vladi Srbije, Oliver Ivanović, u izjavi za RSE je rekao da je, obzirom da do sada nije bio postignut dogovor, teško bilo očekivati da se dođe do dramatičnih promena u sredu.
“Mislim da su bili sasvim blizu i u prethodnom delu pregovora, u osmoj rundi, međutim odijum javnog mnjenja i u Prištini i u Beogradu je bio toliki da su morali malo da pomere taj završni čin. Ono što se meni čini jeste da tu nema pripremljene javnosti ni na jednoj ni na drugoj strani. Netransparentnost postupka koji je do ovoga trenutka bio veoma karakterističan za ovaj proces, glavna je smetnja. Treća stvar je limitiranje sopstvenih rešenja nekakvim unapred zadatim rokovima. To svakako nije dobro“, kazao je on.
Ivanović je rekao da je skretanje pažnje na Vojvodinu osnovni razlog zašto je delegacija Srbije pokazala spremnost da se još jednom sastane u Briselu i eventualno dogovori.
Kosovski analitičar Ardian Arifaj navodi da je pritisak međunarodne zajednice oduvek igrao glavnu ulogu u ovom procesu dijaloga, naglašavajući da ni Kosovo ni Srbija nisu videli potrebu za normalizaciju odnosa.
“Taj pritisak međunarodne zajednice je diktirao i dinamiku sastanaka, sporazuma, a uticaće i na njegovo postizanje. Upravo je taj pritisak i doveo do ove nove runde dijaloga i pod pritiskom će se naterati dve strane da postignu sporazum”, kazao je on.
Arifaj dodaje da u ovom slučaju Kosovo i ne predstavalja jednu stranu, nego se radi više o odnosima Srbije i EU, sa SAD u senci.
Evropski komesar za proširenje Štefan File saopštio je u utorak da je Evropska komisija odložila usvajanje izveštaje o napretku Srbije i Kosova u procesu evropskih integracija pošto čeka ishod današnjeg sastanka Dačića i Tačija:
“Uvereni smo da će ova runda dijaloga na premijerskom nivou rezultirati jasnim sporazumom”.
Ambasador SAD Majkl Kirbi izjavio je da je optimista i da se nada da će Beograd i Priština uspeti da se dogovore o rešenju koje će biti primenljivo:
„Ako se danas ne postigne dogovor, vi ćete na kraju ipak dobiti datum početka pregovora sa EU, ali će to verovatno odložiti rešavanje kosovskog problema. Nadam se samo na kratko vreme, iako niko ne može da kaže koliko će to trajati. To će možda usporiti vaš evropski put, za koji ja mislim da je pravi put.“
Kirbi je demantovao navode medija prema kojima su SAD iznele svoj plan za rešavanje pitanja Kosova. “Ne postoji nikakv paraleleni svemir ovde i ne postoji odvojeni američki plan na stolu”, naglasio je Kirbi i dodao da ljudi vole da šire glasine da SAD ne podržavaju ono što radi Ešton sa premijerima Srbije i Kosova.
Poslednja runda dijaloga Beograda i Prištine održana je 2. aprila i tada nije postignut dogovor.
