SAD i EU imaju ključnu ulogu u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, komentariše politikolog Ramuš Tahiri nove učestale pozive Brisela i Vašingtona na što hitniji nastavak dijaloga zvanične Prištine i Beograda.
EU, podseća Tahiri u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), ima kriterijum i uslov za Srbiju kada je u pitanju i Kosovo, dok su SAD, navodi, kao supersila zainteresovane da na Balkanu bude mir i stabilnost, u šta ulazi i projekat Kosova kao suverene i nezavisne države.
Ramuš Tahiri konstatuje, međutim, da se normalizacija odnosa Kosova i Srbije ne može desiti istorijskom revizijom, niti stavovima nacionalističkih politika koje su prouzrokovale ratove na Balkanu.
Specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer (Matthew Palmer) je ponovo pozvao na dijalog tokom posete Kosovu i Srbiji prethodnih dana. On je naveo da strane investicije i nove ekonomske mogućnosti mogu pomoći dvema državama u postizanju konačnog sporazuma. Kako je dodao, recipročno priznanje nezavisnosti trebalo bi da bude osnova tog sporazuma.
Palmer je za RSE izjavio da bi nove ekonomske mogućnosti i strane investicije na Kosovu i u Srbiji mogle olakšati postizanje konačnog sporazuma u dijalogu o normalizaciji odnosa.
Takođe je dodao da je Ričard Grenel (Richard Grenell), specijalni izaslanik predsednika SAD za mirovne pregovore Kosova i Srbije, u najboljoj poziciji da to i ostvari.
Analitičar Imer Muškoljaj ocenjuje da je za jedan konkretan rezultat ipak potreban drugačiji angažman SAD-a i EU, ukoliko se uzme u obzir kako se dijalog vodio do sada.
“Sprovođenje eventualnog sporazuma Kosova i Srbije u praksi svakako treba da ima garancije SAD-a. Izgleda da za kosovsku stranu nije dovoljno samo učešće SAD u ulozi posrednika, ali još važnije od toga su garancije koje treba da pruže SAD u praktičnom sprovođenju sporazuma”, kazao je Muškoljaj.
Muškoljaj smatra i da je kosovska strana razočarana pristupom EU prema Kosovu i diplomatskoj borbi Srbije protiv nezavisnosti Kosova. On smatra da, ukoliko se dijalog nastavi bez preciziranja šta treba biti rezultat, postojaće sumnje da li je taj dijalog na pravom putu. Dodaje i da je kod kosovske strane stvoren utisak da je EU više favorizovala Srbiju u ovom procesu.
“To uglavnom povezuju sa pitanjem liberalizacije viza. Brisel kaže da se ova dva pitanja ne povezuju, ali izgleda da ta činjenica stoji budući da je Brisel izabrao pitanje vizne liberalizacije kao kartu za razne situacije, a sada će, izgleda, koristiti tu kartu i do postizanja sporazuma između Kosova i Srbije“, kazao je Muškoljaj.
Dijalog o normalizaciji odnosa prekinut je u novembru 2018. godine, kada je Kosovo uvelo taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH. Od tada, Srbija uslovljava nastavak dijaloga ukidanjem takse, što je dosadašnja vlada, Ramuša Haradinaja, odbijala da uradi, navodeći da se taksom brani domaća proizvodnja Kosova. Taksa je uvedena posle neuspeha Kosova da se učlani u Interpol zbog oštre kampanje Srbije protiv toga.
Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, mogući budući premijer Kosova, izjavio je da će taksu, međutim, zameniti potpunim reciprocitetom, odnosno, da će se Kosovo ponašati prema Srbiji onako kako se Srbija ponaša prema Kosovu.
