Mnogi satovi širom Evrope kasne zbog toga što je frekvencija u strujnoj mreži već neko vrijeme ispod normalnih 50 herca, piše “Dojče vele”.
Uzrok tome je, kako navode njemački mediji, “spor Srbije i Kosova”.
– Oni koji hronično kasne nisu mogli da dobiju bolju vijest kao izgovor – u čitavoj Evropi radio-satovi, kao i satovi na mikrotalasnim pećnicama i šporetima, kasne – ukoliko su priključeni na strujnu mrežu – piše Frankfurter algemajne cajtung.
Oni ističu da kašnjenje iznosi pet do šest minuta, a vjerovatno će se i povećavati.
– Razlog za to je što od sredine januara na evropskom tržištu struje postoji rupa u snabdijevanju, kako je to u utorak u Briselu saopštilo evropsko Udruženje strujnih mreža Entsoe. Zbog stalnog političkog konflikta između Srbije i Kosova odatle teče manje struje u kontinentalnu mrežu na koju je priključeno 25 zemalja od Turske do Holandije – navodi Frankfurter algemajne cajtung.
Pri tome se, kako ocjenjuju, radi samo o nekoliko stotina megavata – zbog čega prekid u snabdijevanju inače nema teške posljedice.
– Sistemski mreža nije ugrožena – rekao je jedan predstavnik Njemačke agencije za mreže.
– Struja iz Srbije i sa Kosova nije toliko važna da bi zbog nje moglo da dođe do totalnog prekida – rečeno je u Entsoeu.
– U industriji nije poznato da je bilo smetnji zbog oscilacija u frekvenciji, pa ni u aluminijumskoj industriji, koja troši mnogo struje, nema indicija za tako nešto. No, te oscilacije su dovoljne da poremete satove. Mnogi satovi nemaju interni takt, niti dobijaju takt preko radio-veze, već dobijaju potrebne impulse iz strujne mreže. Ta frekvencija iznosi 50 herca – 50 oscilacija u sekundi. Poslije 50 oscilacija, pokazuje se slijedeća sekunda. Kada nema dovoljno struje, frekvencija spada ispod 50 herca, pa je zato za 50 oscilacija potrebno više vremena. I zato satovi kasne – piše Frankfurter algemajne cajtung.
– To se i inače stalno dešava. Frekvencija strujne mreže nikada nije stabilna. Vlasnici mreža obično odmah reaguju kada frekvencija pređe 50 herca ili padne ispod te vrijednosti i prilagođavaju snabdijevanje strujom toj situaciji. Prema evropskim pravilima, to treba da se dešava i na samom Balkanu. Ali, tamo se od sredine januara ništa nije desilo, jer Kosovo skladišti premalo struje, a Srbija odbija da popuni tu rupu. Njemačka ne može tek tako da priskoči i sama stavi na raspolaganje više struje – dodaju oni.
Frankfurter piše da od sredine januara frekvencija strujne mreže u Evropi iznosi 49,996 umjesto 50 herca i da zato satovi iz dana u dan sve više kasne.
– Entsoe je izrazio optimizam u pogledu daljeg razvoja situacije i očekuje da će se situacija stabilizovati još ove nedjelje. Odlučujući korak će biti da se nastala rupa nadoknadi. Onaj ko sada odluči da ručno podesi satove, za nekoliko nedjelja će možda ponovo imati problem – oni će žuriti, tako da će oni koji hronično kasne konačno stizati na vrijeme – pišu oni.
Špigl onlajn citira Jutu Hanson sa Tehničkog univerziteta u Darmštatu, koja kaže da na području Srbije, Crne Gore i Makedonije nema ravnoteže u strujnoj mreži, a to tehnički znači da se na duže vrijeme padovi u toj zoni izjednačavaju sa strujom iz evropske mreže”.
