Zvanični Beograd ne odustaje ni od potjernice ni od optužnice protiv kosovskog premijera Ramusha Haradinaja. To je odgovor nakon informacije da je Interpol navodno ukinuo potjernicu koju su srpske vlasti raspisale za Haradinajem. No, iako zvaničnici Srbije tvrde da je Haradinaj ratni zločinac upravo bi sa njim kao premijerom Kosova trebalo da razgovaraju o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Za zvanični Beograd Ramush Haradinaj ostaje zločinac, insistira ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin.
„I nikad neće prestati da bude zločinac. Do pravde će se jednom doći a na nama je da učinimo sve da do pravde dođe“, rekao je Vulin gostujući na RTS-u. Slično Vulinu jednoglasna poruka i ostalih zvaničnika je da nisu povukli ni potjernicu ni optužnicu protiv Haradinaja i da će on što se Srbije tiče biti gonjen i dalje, te uhapšen ukoliko se nađe na njenoj teritoriji.
„Mi nismo odustali, treba da se borimo da se to popravi“, izjavio je šef diplomatije Ivica Dačić nakon navodnog poteza Interpola.
No, upravo na Ramusha Haradinaja, kao premijera Kosova, koga tretira kao ratnog zločinca, zvanični Beograd je upućen u sprovođenju Briselskog sporazuma i u nastavku dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
„Što se saradnje tiče, ona teče nesmetano“, kaže potpredsjednik Dačićeve Socijalističke partije Srbije, istoričar Predrag Marković.
On misli da se oko potjernice za Haradinajem više diže buka nego što je, kako kaže, realno da se on procesuira što zbog toga što je „Ministarstvo pravde dostavilo slab dokazni materijal, što zbog toga što više nema živih svjedoka“.
„Na raznim nivoima se sprovodi saradnja sa Haradinajem, on se na raznim nivoima doživljava kao partner, ipak je on jedan od legitimnih predstavnika kosovskih Albanaca. Postoji saradnja mnogih naših političkih činilaca sa Haradinajem bez obzira na potjernicu“, kaže Marković.
Jedan od oblika saradnje sa Haradinajem je i učešće poslanika Srpske liste u njegovoj Vladi, što je podržao zvanični Beograd, uključujući i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Presudni glasovi za formiranje Vlade Kosova bili su upravo glasovi poslanika Srpske liste, koji su za uzvrat dobili mjesto zamjenika premijera i tri ministarstva – za zajednice i povratak, za administraciju lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede.
Beograd s jedne strane insistira da se Haradinaj uhapsi i da mu se sudi, a sa druge strane će, ako dijalog u Briselu ostane na nivou premijera, najviši zvaničnici sedjeti sa njim i pregovarati. Praktično to znači da će budućnost kosovsko – srpskih odnosa dogovarati sa istim onim za koga horski ponavljaju da je nesumnjivi ratni zločinac.
Beograd se našao u prilično šizofrenoj situaciji, primećuje Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
„Mislim da je ovde riječ o tome da Srbija mora i dalje zbog domaće javnosti da insistira na toj optužnici i da protestuje zbog povlačenja njegovog imena sa Interpolove liste traženih, ali da takođe mora da uvaži i realnost da je on trenutno premijer Kosova sa kojim Srbija mora dalje da pregovora zbog realizacije Briselskog sporazuma i zbog svih drugih detalja u vezi sa Poglavljem 35“, napominje Popov.
Istovremeno, od predstavnika zemalja članica Evropske unije stižu podsjećanja da je pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine među uslovima za članstvo Srbije u EU. Uslovi su poznati, ponovio je ambasador Njemačke u Beogradu Aksel Ditman
“Naglašavamo obavezu poštovanja vladavine prava, a posebno je važan dijalog Srbije i Kosova”, rekao je Ditman.
Srpsko pravosuđe je optužilo Haradinaja za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu u toku 1998. i 1999. godine u zoni odgovornosti Dukađini. Riječ je, kako Beograd tvrdi, o djelima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom pred kojim je Haradinaj pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Međutim, sud u Francuskoj je u aprilu, prije nego što je Haradinaj postao premijer, odbio zahtjev Srbije za njegovim izručenjem. Haradinaj je prethodno priveden na teritoriji Francuske, na osnovu potjernice koju je protiv njega izdala Srbija.
