“Dijalog Srbije i Kosova do sada je je bio neiskren, jer Beograd na sve načine ometa napredak Kosova“, rekao je profesor na Univerziteta Kolumbija Dejvid Filips. Po njegovim rečima pregovori u Briselu “nisu između dve države, jer Srbija to zvanično predstavlja kao dijalog Srbije i privremenih institucija”.
“Srbija se aktivno trudi da ometa napredak Kosova i njegove pokušaje da globalno bude priznato. Srbija je organizovala kampanju da blokira članstvo Kosova u Unesko. Radila je i sa Rusijom i Kinom da spreči članstvo u Interpolu“, rekao je Filips.
Poslanik u Skupštini Kosova iz Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti rekao je da ovaj Pokret nikada nije bio protiv dijaloga, već protiv principa po kojima je on vođen. Po njegovim rečima “u tom dijalogu kategorički su izbačene dve najvažnije stvari – istorija i ekonomija, odnosno suočavanje sa prošlošću i život običnih ljudi”. Kurti smatra da je dobro što je dijalog trenutno prekinut i kaže da bi ga trebalo nastaviti tek kad Srbija odluči šta će sa Kosovom.
“Treba da sačekamo kraj unutrašnjeg dijaloga u Srbiji, da vidimo kuda vodi ta njihova inicijativa za ustavnim promenama, da bi znali s kim pregovaramo. Mi trenutno ne znamo sa kakvom Srbijom pregovaramo”, kazao je Kurti.
Publicista i novinar iz Beograda Boško Jakšić smatra da je dijalog Beograda i Prištine već dugo na “aparatima za veštačko disanje” jer sprovodjenje dogovorenog ide jako sporo. Po njegovim rečima za sada ne postoje nikakve šanse da će Srbija priznati Kosovo, ali da postoji mogućnost da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.
“Ako Vučić govori o ozbiljnom i realnom prodoru onda mislim da bi to mogla da bude njegova saglasnost da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, jer bi to zaista predstavljalo kvalitativni novi skok u odnosu na dosadašnje pozicije zvaničnog Beograda“, rekao je Jakšić.
Na skupu je govorio i novinar i pisac Veton Suroi koji je kazao da “alternativa za dijalog nije rat, kako mnogi govore, već ozbiljniji proces pregovaranja”. On smatra da su četiri glavna razoga zašto dosadašnji dijalog ima slabe rezultate i to su kako kaže – nedovoljan dijalog, nedostatak principa i evropska i politička asimetrija tog dijaloga.
